Rodna ravnopravnost u Mozzartu - Izazovi i inicijative
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Severna Amerika neće dostići rodnu ravnopravnost u narednih 150 godina; u zemljama centralne i istočne Evrope, žene čine više od 60 odsto visoko obrazovanih, ali je samo osam odsto njih na nekoj izvršnoj funkciji, dok 44 odsto kompanija nema nijednu ženu u upravi. Za to vreme, skoro 66 odsto zaposlenih u kompaniji Mozzart predstavljaju pripadnice lepšeg pola, od kojih se na rukovodećim pozicijama u nižem i srednjem menadžmentu nalazi 69 odsto njih, a u top menadžmentu čak trećina.
Žene su intuitivne, prilagodljive, aktivni slušaoci, imaju razvijenu empatiju i komunikacione veštine, dobro upravljaju vremenom i vešte su u multitaskingu. Prednosti su im i kritičko posmatranje, sposobnost rešavanja konflikta i sklonost ka timskom radu. U suštini, njihova jača strana zahvaljujući kojoj se ističu u poslovnom svetu su meke veštine, kompetencije koje ne možemo da naučimo tokom formalnog obrazovanja, već ih oblikujemo tokom našeg razvoja i iskustva, a mogu se opisati i kao urođeni talenat.
Zato ne čudi što brojne studije pokazuju da kompanije predvođene ženama uspešnije posluju od onih na čijem čelu su muškarci, dok one koje odlikuje rodna raznovrsnost u izvršnim timovima pokazuju natprosečnu profitabilnost – čak 26 odsto češće od onih u kojima je posao poveren pretežno muškarcima. Razlog leži u drugačijim perspektivama koje se direktno odražavaju na inovativnost i rešavanje složenih problema. Rodna ravnoteža ima toliki potencijal da bi njeno potpuno uvođenje u jednoj državi moglo da transformiše nacionalnu ekonomiju, a prevedeno u brojke, prema rečima stručnjaka, to znači da bi smanjenje rodnog jaza globalnoj ekonomiji donelo dvanaest milijardi dolara.
Međunarodni dan žena se ove godine obeležava pod sloganom „Investirajte u žene, ubrzajte napredak”, ali bi već godinama unazad mogao da bude moto naše kompanije u kojoj „slabiji pol” tako tretiramo eventualno na tim bildinzima kada im kolege na strmom terenu pruže ruku kao oslonac. Na svim ostalim poljima, poput napredovanja i usavršavanja, donošenja odluka, mentorstva, rada na pozicijama u tehnološkim, inženjerskim ili matematičkim sektorima koji su globalno i tradicionalno „rezervisani” za muškarce – one imaju jednake šanse kao i oni.
Ako govorimo o dva najveća izazova sa kojima se žene susreću u poslovnom svetu – i na celom svetu – a to su gubitak posla nakon porodiljskog odsustva i nerazumevanje poslodavca za bolovanja zbog dece, o našem pristupu pitanju rodne ravnopravnosti dovoljno govori činjenica da svaku koleginicu posle porodiljskog odsustva čeka ista radna pozicija i jednake mogućnosti za dalje napredovanje i usavršavanje kao i pre odlaska na bolovanje, a da u ovom trenutku na trudničkom i porodiljskom bolovanju imamo 227 koleginica.
Fleksibilno radno vreme koje se u brojnim poslovnim studijama navodi kao ključno sredstvo u postizanju rodnog pariteta, u našoj kompaniji ogleda se ne samo u mogućnosti rada od kuće i drugim modalitetima rada koji obezbeđuju balans privatnog i poslovnog života, već i u skraćenoj radnoj nedelji od 38 sati, koje je uobičajeno samo u retkim zemljama na svetu, poput Francuske. Dodatno zdravstveno osiguranje, novogodišnji pokloni za decu zaposlenih, pokloni za decu koja polaze u prvi razred osnovne škole… samo su neki od benefita koji takođe koriste ženama kako u karijeri, tako i privatno.
Ispravljanju rodne neravnoteže naša kompanija posvećena je i van naših poslovnih prostorija. Prethodnih godina sproveli smo brojne akcije poput konkursa za podršku nezaposlenim ženama i finansiranje najboljih poslovnih ideja, na kom je sedam preduzetnica dobilo bespovratna sredstva u iznosu od 50.000 evra, projekta „Fudbal je za sve, fudbal je za devojčice“ koji je UEFA svrstala među tri najbolja u kategoriji komunikacija u fudbalu ili kampanje „Šesnaest dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja”, tokom koje smo, osim novčanih donacija sigurnim kućama u regionu, u saradnji sa onlajn umetničkom školom pokrenuli ekonomsko osnaživanje žena koje su pretrpele nasilje. Štićenice Sigurnih kuća u Beogradu, Pančevu, Zrenjaninu, Vranju i Nišu na poklon su tako dobile kurseve pletenja, izrade nakita, dekupaža i šansu da unaprede svoje veštine i unovče ih.
Od požara u fabrici tekstila u Njujorku – u kom je 1909. godine poginulo više od 100 žena koje su unutar fabrike bile zadržane kako ne bi štrajkovale protiv teških uslova rada i niskih plata – do danas, žene su u borbi za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost sa muškarcima prešle dug put diskriminacije, zabrana i nasilja; mnogo su bliže cilju, ali se on još ne nazire. Pre 50 godina, samo dve zemlje na svetu propisivale su jednake plate za muškarce i žene koji obavljaju isti posao, a danas više od trećine svih država na svetu i dalje nema takav zakon. Mnogim ženama na planeti je zabranjeno da putuju, ograničen im je izlazak iz kuće, mobing nad njima nije sankcionisan čak ni na papiru, nije im dozvoljeno da rade određene poslove ili nasleđuju roditeljsku imovinu kao njihova braća i pitanje je da li će to jednog dana moći barem njihove ćerke ili unuke.
Zbog svega toga, države, organizacije i pojedinci koji u društvenom i političkom životu žene tretiraju jednako kao muškarce predstavljaju nosioce civilizacijskih promena, bez kakvih bi danas milionima žena bilo zabranjeno i da prime cveće na poklon, a kamoli zahtevaju ili podrazumevaju pravo glasa ili obavljanje javne funkcije. Kao jedna od njih, naša kompanija svojim radnicama možda neće omogućiti političku karijeru (iako će svakako biti dragocena stavka u njihovoj radnoj biografiji), ali će nastaviti da brine o njima – posebno danas – i daje primer svima ostalima kako se ženama uzvraća za sve ono čime ovaj svet čine produktivnijim i lepšim.