Родна равноправност у Моцарту: Изазови и иницијативе
Према подацима Светског економског форума, Северна Америка неће достићи родну равноправност у наредних 150 година; у земљама централне и источне Европе, жене чине више од 60 одсто високо образованих, али је само осам одсто њих на некој извршној функцији, док 44 одсто компанија нема ниједну жену у управи. За то време, скоро 66 одсто запослених у компанији Моцарт представљају припаднице лепшег пола, од којих се на руководећим позицијама у нижем и средњем менаџменту налази 69 одсто њих, а у топ менаџменту чак трећина.
Жене су интуитивне, прилагодљиве, активни слушаоци, имају развијену емпатију и комуникационе вештине, добро управљају временом и веште су у мултитаскингу. Предности су им и критичко посматрање, способност решавања конфликта и склоност ка тимском раду. У суштини, њихова јача страна захваљујући којој се истичу у пословном свету су меке вештине, компетенције које не можемо да научимо током формалног образовања, већ их обликујемо током нашег развоја и искуства, а могу се описати и као урођени таленат.
Зато не чуди што бројне студије показују да компаније предвођене женама успешније послују од оних на чијем челу су мушкарци, док оне које одликује родна разноврсност у извршним тимовима показују натпросечну профитабилност – чак 26 одсто чешће од оних у којима је посао поверен претежно мушкарцима. Разлог лежи у другачијим перспективама које се директно одражавају на иновативност и решавање сложених проблема. Родна равнотежа има толики потенцијал да би њено потпуно увођење у једној држави могло да трансформише националну економију, а преведено у бројке, према речима стручњака, то значи да би смањење родног јаза глобалној економији донело дванаест милијарди долара.
Међународни дан жена се ове године обележава под слоганом „Инвестирајте у жене, убрзајте напредак”, али би већ годинама уназад могао да буде мото наше компаније у којој „слабији пол” тако третирамо евентуално на тим билдинзима када им колеге на стрмом терену пруже руку као ослонац. На свим осталим пољима, попут напредовања и усавршавања, доношења одлука, менторства, рада на позицијама у технолошким, инжењерским или математичким секторима који су глобално и традиционално „резервисани” за мушкарце – оне имају једнаке шансе као и они.
Ако говоримо о два највећа изазова са којима се жене сусрећу у пословном свету – и на целом свету – а то су губитак посла након породиљског одсуства и неразумевање послодавца за боловања због деце, о нашем приступу питању родне равноправности довољно говори чињеница да сваку колегиницу после породиљског одсуства чека иста радна позиција и једнаке могућности за даље напредовање и усавршавање као и пре одласка на боловање, а да у овом тренутку на трудничком и породиљском боловању имамо 227 колегиница.
Флексибилно радно време које се у бројним пословним студијама наводи као кључно средство у постизању родног паритета, у нашој компанији огледа се не само у могућности рада од куће и другим модалитетима рада који обезбеђују баланс приватног и пословног живота, већ и у скраћеној радној недељи од 38 сати, које је уобичајено само у ретким земљама на свету, попут Француске. Додатно здравствено осигурање, новогодишњи поклони за децу запослених, поклони за децу која полазе у први разред основне школе… само су неки од бенефита који такође користе женама како у каријери, тако и приватно.
Исправљању родне неравнотеже наша компанија посвећена је и ван наших пословних просторија. Претходних година спровели смо бројне акције попут конкурса за подршку незапосленим женама и финансирање најбољих пословних идеја, на ком је седам предузетница добило бесповратна средства у износу од 50.000 евра, пројекта „Фудбал је за све, фудбал је за девојчице“ који је УЕФА сврстала међу три најбоља у категорији комуникација у фудбалу или кампање „Шеснаест дана активизма против родно заснованог насиља”, током које смо, осим новчаних донација сигурним кућама у региону, у сарадњи са онлајн уметничком школом покренули економско оснаживање жена које су претрпеле насиље. Штићенице Сигурних кућа у Београду, Панчеву, Зрењанину, Врању и Нишу на поклон су тако добиле курсеве плетења, израде накита, декупажа и шансу да унапреде своје вештине и уновче их.
Од пожара у фабрици текстила у Њујорку – у ком је 1909. године погинуло више од 100 жена које су унутар фабрике биле задржане како не би штрајковале против тешких услова рада и ниских плата – до данас, жене су у борби за економску, политичку и социјалну равноправност са мушкарцима прешле дуг пут дискриминације, забрана и насиља; много су ближе циљу, али се он још не назире. Пре 50 година, само две земље на свету прописивале су једнаке плате за мушкарце и жене који обављају исти посао, а данас више од трећине свих држава на свету и даље нема такав закон. Многим женама на планети је забрањено да путују, ограничен им је излазак из куће, мобинг над њима није санкционисан чак ни на папиру, није им дозвољено да раде одређене послове или наслеђују родитељску имовину као њихова браћа и питање је да ли ће то једног дана моћи барем њихове ћерке или унуке.
Због свега тога, државе, организације и појединци који у друштвеном и политичком животу жене третирају једнако као мушкарце представљају носиоце цивилизацијских промена, без каквих би данас милионима жена било забрањено и да приме цвеће на поклон, а камоли захтевају или подразумевају право гласа или обављање јавне функције. Као једна од њих, наша компанија својим радницама можда неће омогућити политичку каријеру (иако ће свакако бити драгоцена ставка у њиховој радној биографији), али ће наставити да брине о њима – посебно данас – и даје пример свима осталима како се женама узвраћа за све оно чиме овај свет чине продуктивнијим и лепшим.