Mentorstvo iz dva ugla: menjamo svet menjajući sebe
U svaki novi proces, projekat ili plan unosimo očekivanja. Ona nas često usmeravaju, daju strukturu i sigurnost. Ipak, ponekad je najvrednije ući u odnos bez unapred definisanog ishoda – samo sa energijom, radoznalošću i spremnošću da učimo. Bez potrebe da vodimo, već da slušamo. Da ne oblikujemo, već da razumemo. Da krenemo od sebe – malim koracima, ali sa velikom željom za rastom.
Već deset godina Mentorski program Srpske asocijacije menadžera stvara upravo takav prostor – u kojem se susreću iskustvo i ambicija, liderstvo i učenje. Program okuplja iskusne top menadžere i profesionalce u razvoju, podstičući otvoren dijalog, razmenu perspektiva i zajednički profesionalni i lični rast. Deo jubilarne, desete generacije bili su i Goran Vučetić i Nikola Vuković – mentor i menti koji su kroz ovaj proces prošli zajedno, a koji u nastavku dele svoje iskustvo iz dva različita, ali podjednako važna ugla.
Goran Vučetić, danas na poziciji Country Managera u kompaniji Mozzart, iza sebe ima više od dve decenije iskustva u upravljanju ljudima, procesima i strateškim inicijativama. Karijeru je gradio u bankarskom sektoru, a potom i u industriji igara na sreću, razvijajući organizacione strukture i projektne sisteme na grupnom nivou. Nosilac je PMP sertifikata i lider koji strateško promišljanje spaja sa razvojem ljudi – što mentorstvu daje dodatnu težinu i dubinu.
1. Sa kakvim ste očekivanjima pre godinu dana ušli u ovu mentorsku priču – i kada danas pogledate unazad, kako vidite to iskustvo?
- Na samom početku sam se potrudio da nemam očekivanja, jer bi me to već usmerilo u neki predefinisani mentalni okvir, a veoma je važno da ga kao mentor nemate, već da budete otvorenog uma i bez projekcija kako stvari treba da se razvijaju.
2. Šta vam je tokom ove godine bilo najizazovnije, a na šta ste najponosniji kada govorimo o napretku i rezultatima koje ste zajedno postigli?
- Najizazovnije mi je bilo da nađem pravu meru mentorstva. Da budem maksimalno od pomoći, a da istovremeno „ne obojim“ naš mentorski odnos svojim stavovima i ukusima. Mentorstvo ne sme biti jednosmeran proces, nego zajednički rad i zajednički rast. Verujem da smo uspeli da pomognemo jedan drugom da budemo bolji nego pre nego što smo se upoznali.
3. Koju ste najvredniju lekciju vi lično poneli iz ovog procesa – nešto što vas je možda podsetilo, iznenadilo ili inspirisalo?
- Postojeći nivo poslovnih ekspertiza, posvećenost i poverenje koje je Nikola imao sve vreme, dodatno su podigli i moje sopstvene kriterijume i zahteve od sebe samog. Moglo bi se slobodno reći da me je to inspirisalo da pokušam da funkcionišem kroz najbolju verziju sebe, istovremeno prepoznavajući sopstvene limite i gradeći planove kako da ih pomeram u budućnosti.
3. Kako danas doživljavate ulogu lidera u svetu koji se menja iz dana u dan? Na koji način vi prilagođavate svoj stil vođenja tim promenama?
- Jedna od najvažnijih veština koju lideri moraju da imaju je ne samo svesnost o promenama koje se dešavaju, već i o onima koje se tek naslućuju. Naravno, još viši nivo je iniciranje promena koje potom postaju trendovi. Ovo važi i za mikrookruženje (kompaniju) i za makrookruženje (okolni svet, poslovni milje, ekonomske trendove i eksterne izazove bilo koje vrste). Pored toga (a po mom mišljenju) i najvažnija osobina lidera je da „uzgaja“ i izgrađuje kolege sa kojima sarađuje. Samo vrhunski lideri mogu da prepoznaju i „prave“ buduće lidere. Mentorstvo je alat, a ne cilj. A cilj je da svojim delovanjem popravljamo svet oko sebe, pre svega radeći na sebi samima. Ima jedna divna izreka i mudrost Svetog Sofronija koji je rekao: „Imam jednu žarku želju: Da promenim svet menjajući jednu osobu – SEBE“.
Nikola Vuković je preduzetnik i marketing stručnjak, osnivač i lider marketing agencije Evoke. Više od decenije rada sa brendovima, timovima i klijentima iz različitih industrija
oblikovalo je njegov pogled na biznis: manje kao skup kampanja, a više kao dugoročnu strukturu
koju treba postaviti, negovati i razvijati. Danas je u fazi u kojoj fokus pomera sa svakodnevne
operative na širu sliku – na sistem, ljude i održivi rast.
1. Kako ste ušli u ovaj program – sa kakvim ambicijama, željama i možda malim strahovima – i šta danas, godinu dana kasnije, vidite kao svoj najveći rast?
- U ovaj proces sam ušao otvorenog srca i uma, nakon izuzetno pozitivnih utisaka iz prošlogodišnjeg ciklusa Mentorskog programa Srpske asocijacije menadžera. Imao sam želju i potrebu da se povežem sa još jednim iskusnijim top menadžerom, proširim svoju profesionalnu mrežu i inspirišem se, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu. Poslednjih godina sam u tranziciji od rukovodioca koji samostalno donosi odluke do lidera koji upravlja sistemom. Biti u prilici da dobijem prozor u neki drugi sistem, koliko god da je šifra delatnosti drugačija, bila je dragocena. Ipak, najveća vrednost, ispostavilo se, da nije bilo to. Najveća vrednost je da dobijem prozor u perspektive osobe koja upravlja tim sistemom. Ujedno, tu se i desio najveći rast iz moje perspektive. Goran mi je pokazao kako gleda na stvari, kako promišlja, kako upravlja i kako donosi odluke, ali i kako živi izvan okvira mejl potpisa što je podjednako relevantno za mene u ovoj fazi karijere. Danas, u odnosu na period pre početka mentorskog procesa sa Goranom, mirnije pristupam izazovima koje mi dolaze na sto i uzročno-posledično se mnogo bolje osećam u ulozi u kojoj sam.
2. Šta vam je bio najveći izazov u razvoju sopstvenog biznisa i da li smatrate da ovaj vid mentorske podrške može da vam pomogne u budućem razvoju?
- Najveći izazov mi je bio u balansiranju između skoka u operativu i šire slike, držanja pulsa na zdravlju organizacije i ciljevima koji nas vode. Lako je izgubiti se u mikromenadžmentu sopstvenog biznisa. Mentorska podrška, posebno od nekoga sa Goranovim iskustvom, bila je zaista značajna. Mentorstvo mi je pomoglo da dobijem pogled iz njegove perspektive na situacije u kojima se nalazim i potvrdu da su izazovi sa kojima se suočavam prirodni deo puta. Iako i ranije svestan, u toku prošlogodišnjeg procesa sam zaista razumeo i primenio fokus na uzroku, a ne na posledici, tačnije na lečenju procesa i strukture, a ne samo na gašenju aktuelnih požara.
3. Koja vam je mentorska lekcija najviše promenila perspektivu ili način na koji donosite odluke?
- Lekcija koja mi je najviše promenila perspektivu odnosi se na odgovornost i odlučnost. Podsetio sam se da nekada neodlučnost košta više od pogrešne odluke koja se brzo koriguje. Takođe, već godinama se pomeram u pravcu donošenja odluka na osnovu podataka, a ne na osnovu intuicije, ali i da preuzmem punu odgovornost za ishod. Razgovori sa Goranom su mi u tome dodatno pomogli. Ipak, najvažnije lekcije iz procesa nisu one vezane za upravljanje biznisom. To su bile one ljudske, fundamentalne lekcije, o zahvalnosti, mogućnosti da pohvalim nečiji rad i zalaganje.
4. Šta iz ovog iskustva nosite dalje kao svoje „alatke“ – veštine, uverenja ili pristupe koje ćete primenjivati u sledećim fazama razvoja?
- Iz ovog iskustva nosim podsetnik da ukoliko želim da promenim neko ponašanje ili događaj, treba prvo da proverim i potencijalno promenim sebe. Koliko god radio na sebi, lako sam kroz 10 godina građenja marketing agencije „ispadao sa šina”, gubio fokus i gubio iz vida destinaciju na koju smo se uputili. Takođe, da one kompleksne odluke, kada ih donesem, prenoće i ukoliko sam sutra ujutru i dalje na tom mestu, da i delam dalje shodno odluci. Izuzetno sam zahvalan Asocijaciji na tome što već 10 godina organizuje ovaj program, svim učesnicima koji izdvajaju svoje dragoceno vreme i razumeju benefit programa i njegov potencijalni uticaj na zajednicu u kojoj živimo i radimo, a naravno, posebno zahvalan Goranu na svemu što smo razmenili i što ćemo tek razmeniti u godinama koje su pred nama.