Менторство из два угла: мењамо свет мењајући себе
У сваки нови процес, пројекат или план уносимо очекивања. Она нас често усмеравају, дају структуру и сигурност. Ипак, понекад је највредније ући у однос без унапред дефинисаног исхода – само са енергијом, радозналошћу и спремношћу да учимо. Без потребе да водимо, већ да слушамо. Да не обликујемо, већ да разумемо. Да кренемо од себе – малим корацима, али са великом жељом за растом.
Већ десет година Менторски програм Српске асоцијације менаџера ствара управо такав простор – у којем се сусрећу искуство и амбиција, лидерство и учење. Програм окупља искусне топ менаџере и професионалце у развоју, подстичући отворен дијалог, размену перспектива и заједнички професионални и лични раст. Део јубиларне, десете генерације били су и Горан Вучетић и Никола Вуковић – ментор и менти који су кроз овај процес прошли заједно, а који у наставку деле своје искуство из два различита, али пођеднако важна угла.
Горан Вучетић, данас на позицији Цоунтрy Манагера у компанији Моцарт, иза себе има више од две деценије искуства у управљању људима, процесима и стратешким иницијативама. Каријеру је градио у банкарском сектору, а потом и у индустрији игара на срећу, развијајући организационе структуре и пројектне системе на групном нивоу. Носилац је ПМП сертификата и лидер који стратешко промишљање спаја са развојем људи – што менторству даје додатну тежину и дубину.
1. Са каквим сте очекивањима пре годину дана ушли у ову менторску причу – и када данас погледате уназад, како видите то искуство?
- На самом почетку сам се потрудио да немам очекивања, јер би ме то већ усмерило у неки предефинисани ментални оквир, а веома је важно да га као ментор немате, већ да будете отвореног ума и без пројекција како ствари треба да се развијају.
2. Шта вам је током ове године било најизазовније, а на шта сте најпоноснији када говоримо о напретку и резултатима које сте заједно постигли?
- Најизазовније ми је било да нађем праву меру менторства. Да будем максимално од помоћи, а да истовремено „не обојим“ наш менторски однос својим ставовима и укусима. Менторство не сме бити једносмеран процес, него заједнички рад и заједнички раст. Верујем да смо успели да помогнемо један другом да будемо бољи него пре него што смо се упознали.
3. Коју сте највреднију лекцију ви лично понели из овог процеса – нешто што вас је можда подсетило, изненадило или инспирисало?
- Постојећи ниво пословних експертиза, посвећеност и поверење које је Никола имао све време, додатно су подигли и моје сопствене критеријуме и захтеве од себе самог. Могло би се слободно рећи да ме је то инспирисало да покушам да функционишем кроз најбољу верзију себе, истовремено препознавајући сопствене лимите и градећи планове како да их померам у будућности.
4. Како данас доживљавате улогу лидера у свету који се мења из дана у дан? На који начин ви прилагођавате свој стил вођења тим променама?
- Једна од најважнијих вештина коју лидери морају да имају је не само свесност о променама које се дешавају, већ и о онима које се тек наслућују. Наравно, још виши ниво је иницирање промена које потом постају трендови. Ово важи и за микроокружење (компанију) и за макроокружење (околни свет, пословни миље, економске трендове и екстерне изазове било које врсте). Поред тога (а по мом мишљењу) и најважнија особина лидера је да „узгаја“ и изграђује колеге са којима сарађује. Само врхунски лидери могу да препознају и „праве“ будуће лидере. Менторство је алат, а не циљ. А циљ је да својим деловањем поправљамо свет око себе, пре свега радећи на себи самима. Има једна дивна изрека и мудрост Светог Софронија који је рекао: „Имам једну жарку жељу: Да променим свет мењајући једну особу – СЕБЕ“.
Никола Вуковић је предузетник и маркетинг стручњак, оснивач и лидер маркетинг агенције Евоке. Више од деценије рада са брендовима, тимовима и клијентима из различитих индустрија
обликовало је његов поглед на бизнис: мање као скуп кампања, а више као дугорочну структуру
коју треба поставити, неговати и развијати. Данас је у фази у којој фокус помера са свакодневне оперативе на ширу слику – на систем, људе и одрживи раст.
1. Како сте ушли у овај програм – са каквим амбицијама, жељама и можда малим страховима – и шта данас, годину дана касније, видите као свој највећи раст?
- У овај процес сам ушао отвореног срца и ума, након изузетно позитивних утисака из прошлогодишњег циклуса Менторског програма Српске асоцијације менаџера. Имао сам жељу и потребу да се повежем са још једним искуснијим топ менаџером, проширим своју професионалну мрежу и инспиришем се, како на професионалном, тако и на личном плану. Последњих година сам у транзицији од руководиоца који самостално доноси одлуке до лидера који управља системом. Бити у прилици да добијем прозор у неки други систем, колико год да је шифра делатности другачија, била је драгоцена. Ипак, највећа вредност, испоставило се, да није било то. Највећа вредност је да добијем прозор у перспективе особе која управља тим системом. Уједно, ту се и десио највећи раст из моје перспективе. Горан ми је показао како гледа на ствари, како промишља, како управља и како доноси одлуке, али и како живи изван оквира мејл потписа што је пођеднако релевантно за мене у овој фази каријере. Данас, у односу на период пре почетка менторског процеса са Гораном, мирније приступам изазовима које ми долазе на сто и узрочно-последично се много боље осећам у улози у којој сам.
2. Шта вам је био највећи изазов у развоју сопственог бизниса и да ли сматрате да овај вид менторске подршке може да вам помогне у будућем развоју?
- Највећи изазов ми је био у балансирању између скока у оперативу и шире слике, држања пулса на здрављу организације и циљевима који нас воде. Лако је изгубити се у микроменаџменту сопственог бизниса. Менторска подршка, посебно од некога са Горановим искуством, била је заиста значајна. Менторство ми је помогло да добијем поглед из његове перспективе на ситуације у којима се налазим и потврду да су изазови са којима се суочавам природни део пута. Иако и раније свестан, у току прошлогодишњег процеса сам заиста разумео и применио фокус на узроку, а не на последици, тачније на лечењу процеса и структуре, а не само на гашењу актуелних пожара.
3. Која вам је менторска лекција највише променила перспективу или начин на који доносите одлуке?
- Лекција која ми је највише променила перспективу односи се на одговорност и одлучност. Подсетио сам се да некада неодлучност кошта више од погрешне одлуке која се брзо коригује. Такође, већ годинама се померам у правцу доношења одлука на основу података, а не на основу интуиције, али и да преузмем пуну одговорност за исход. Разговори са Гораном су ми у томе додатно помогли. Ипак, најважније лекције из процеса нису оне везане за управљање бизнисом. То су биле оне људске, фундаменталне лекције, о захвалности, могућности да похвалим нечији рад и залагање.
4. Шта из овог искуства носите даље као своје „алатке“ – вештине, уверења или приступе које ћете примењивати у следећим фазама развоја?
- Из овог искуства носим подсетник да уколико желим да променим неко понашање или догађај, треба прво да проверим и потенцијално променим себе. Колико год радио на себи, лако сам кроз 10 година грађења маркетинг агенције „испадао са шина”, губио фокус и губио из вида дестинацију на коју смо се упутили. Такође, да оне комплексне одлуке, када их донесем, преноће и уколико сам сутра ујутру и даље на том месту, да и делам даље сходно одлуци. Изузетно сам захвалан Асоцијацији на томе што већ 10 година организује овај програм, свим учесницима који издвајају своје драгоцено време и разумеју бенефит програма и његов потенцијални утицај на заједницу у којој живимо и радимо, а наравно, посебно захвалан Горану на свему што смо разменили и што ћемо тек разменити у годинама које су пред нама.