Lako je biti kapiten drim-tima

Lako je biti kapiten drim-tima

Intervju sa Slobodanom Prodanovićem, generalnim direktorom kompanije Mozzart

 

Na pitanje šta bi deset godina mlađem sebi rekao o liderstvu, kaže da je tada mislio da „on to ne može“. Danas sa ponosom ističe da je deo ozbiljne ekipe i da se od svojih saigrača razlikuje samo po kapitenskoj traci na dresu. Kaže da nije teško biti lider drim-tima, što dovoljno govori o njemu kao generalnom direktoru, ali i o kompaniji Mozzart na čijem je čelu. Slobodan Prodanović je od logistike, preko ljudskih resursa, marketinga, finansija, poslovnih procesa, IT-ja i strateškog razvoja, do pozicije na kojoj se danas nalazi prešao 18 godina dug put. Samim tim, malo ko bi na bolji način mogao da predstavi kompaniju koja je, kako „kapiten“ kaže, „bez velike galame, nekako prirodno stigla do vrha, i odlučna je da tu ostane još dugo“.

 

Sa pozicije menadžera strateškog razvoja prešli ste na mesto generalnog direktora u kompaniji. Može se reći da su u pitanju srodne uloge, ali koje su najveće razlike?

 

Baš tako - prilično srodno, ali i dosta različito. Obim poslova je širok na obe pozicije. Menadžer strateškog razvoja treba da osmisli, pa i izmisli, rešenja za unapređenje poslovanja sagledavajući sve aspekte i međuzavisnosti. Fokus tog pogleda u budućnost mora da bude daleko. Slično je i na poziciji generalnog direktora, ali je lepeza poslova i šira. Generalni direktor "mora u sve da se meša". Odmah da se razumemo, niti sam ja Supermen, niti generalni direktor treba da bude Supermen. Na ovoj poziciji se maksimalno oslanjam na saradnju sa vrhunskim timom kolega. Volim da kažem da sam saigrač u ozbiljnoj ekipi i da se razlikujem po kapitenskoj traci koja stoji na mom dresu. Zajedno radimo u najboljem interesu kompanije. Rezultati našeg rada su veoma vidljivi, poznati i priznati. Presudan faktor da prihvatim ovu poziciju bio je taj što sam znao kome ću biti kapiten i sa kim ću pobeđivati. Zato mi je bilo lako da prihvatim veliku odgovornost koju sa sobom nosi pozicija generalnog direktora. Prepričaću i jednu prikladnu anegdotu. Tek što sam stupio na ovu poziciju dobili smo poziv da posetimo naš prinčevski par. Kolega Borjan Popović i ja odlazimo u Beli dvor i sastajemo se sa princom Aleksandrom i princezom Katarinom. U prijatnom razgovoru dolazimo do toga da ih upoznajemo sa veličinom naše kompanije. Na našu informaciju da Mozzart tada samo u Srbiji ima više od 2.000 radnika, sledi pitanje upućeno meni: „Kada vi mladiću (biću večno zahvalan za kompliment "mladiću") spavate“? U prvom trenutku nisam razumeo zato što ni na samom početku rada na najvišoj poziciji u kompaniji nisam osećao preveliki pritisak, a ubrzo sam shvatio da moji sagovornici ne znaju kakva je ekipa "iza mene". Upravo zbog tih ljudi, kolega i saigrača, moj san nije bio poremećen bez obzira na količinu i težinu poslova koje treba obaviti na mestu generalnog direktora.

 

U kompaniji ste više od 18 godina, kako biste ukratko opisali njen, ali i svoj razvoj do danas?

 

U tih 18 godina se toliko toga dogodilo da je to nemoguću kratko opisati. Mozzart je sa radom počeo nekoliko godina pre mog dolaska u kompaniju. Krajem 2004. moj privatni biznis više nije donosio onoliko koliko sam želeo pa ubrzo iz Čačka dolazim u Beograd i pridružujem se malom timu koji je već stvorio respektabilnu kompaniju. Zatičem poznate i drage ljude, ali i nove kolege. Nije tajna da se dugo privatno družim sa nekoliko ljudi koji su postavljali temelje kompanije, pa me nije iznenadila situacija koju sam zatekao. Već tada Mozzart je bio lider, a industrija igara na sreću u Srbiji na početku razvoja. Skoro sam siguran da me sećanje dobro služi i da smo tih dana otvarali 94. uplatno mesto. U centrali je radilo pet programera, pet kladioničara i jedan administrator, svi spakovani u oko 150 kvadrata poslovnog prostora. Posao nas je nosio i za dve godine broj lokala se utrostručio, otvarali smo oko 100 novih godišnje. Hteli smo sve i odmah. I uspevali smo i sve i odmah. Često kazem da je to vreme partizanskog rada. Bez formalizacije procesa, ali uz veliki elan i već dosta nagomilanog iskustva. Nekako prirodno, bez velike galame, Mozzart se širio na sve strane - novi kanal komunikacije sa igračima (WEB), novi poslovni procesi (kafići na uplatnim mestima, live klađenje, online casino, virtualne igre, klađenje na brojeve …), nova tržišta (Rumunija, Makedonija, Bosna…). Paralelno smo stare poslove unapređivali i prilagođavali sve kompleksnijim uslovima poslovanja. Kako su rasli obim i raznovrsnost poslova, unapređivali smo organizaciju, uvodili formalizaciju i standardizaciju procesa. I sada smo i dalje na vrhu, svesni svoje pozicije i odlučni da tu ostanemo još dugo.

 

Moj put u kompaniji je bio takav da sam stekao širok spektar praktičnih znanja koja su od velike pomoći za posao generalnog direktora. Obavljao sam poslove u nekoliko organizacionih jedinica - logistici, HR-u, marketingu, finansijskom izveštavanju, poslovnim procesima, odnosno mreži, IT-u i strateškem razvoju da bih, pre gotovo četiri godine, postao generalni direktor kompanije.

 

Koja je ključna stavka za postizanje uspeha u kompaniji?

 

Mozzart je više godina unazad u odabranom društvu najvećih i najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. Za takav uspeh je potrebno izdvojiti mnogo više od jedne stavke. Znanje, stručnost i iskustvo se podrazumevaju. Lojalnost, požrtvovanost i solidarnost nisu baš tako česte u današnjem svetu gde svako gleda svoja posla i retko ima vremena za druge, ali baš one mogu da budu jezičak na vagi koji pravi razliku između dobrih i najboljih. Ako treba da izaberem jednu stavku, biram solidarnost. Izgradili smo organizaciju koja podrazumeva autoritete, procedure i lanac odlučivanja, ali nikada nije problem da se preuzme i završi „tuđi posao”, kao i da se pruži nesebična podrška i pomoć kolegama.

 

Kako biste opisali svoj stil upravljanja kompanijom? Koja je Vaša poslovna filozofija?

 

Dolazak na ovu poziciju za mene je bio neočekivan i iznenadan. Ne znam da li postoji neko u Mozzartu ko nije čuo da je moja prva reakcija na ponudu bila: „Ja to ne mogu”. Druga važna komponenta je razmišljanje o tome ko će mi biti najbliži saradnici. U top menadžmentu je 11 direktora. Od početka sam sebe postavio kao dvanaestog. Da ne bude kao u fudbalu, nisam želeo da budem u ulozi publike, već pokušavam da budem kapiten ovog drim-tima. Sve poslovne pobede postižemo zajedničkim radom. Što se poslovne filozofije tiče, nema tu nikakve filozofije. Stručan i savestan rad svih nas je kao rezultat dao to što Mozzart danas predstavlja - najveću i najuspešniju kompanija u industriji igara na sreću u ovom delu sveta.

 

Šta je za vas najvažnije kad je u pitanju korporativna kultura?

 

Za organizacionu kulturu je najvažnije da se neguje i usavršava bez prestanka. Kakav god stepen razvoja da postignemo, to će za nas postati normalno i nastavićemo da težimo novom idealu. Najvažnije je da istrajemo i da se ne zaustavljamo na tom putu. Čovek oduvek ima ideale i zna da su nedostižni, ali i dalje juri ka njima. To ljude razlikuje od ostalih živih bića.

 

Kada biste mogli da se vratite deset godina unazad, šta biste sebi rekli o liderstvu što tada niste znali?

 

Već sam istakao da je ponuda da preuzmem ovu vruću stolicu došla iznenada. Dakle, o liderstvu nisam znao ništa osim da “ja to ne mogu”. Sada mogu da kažem da nije teško, pod uslovom da si lider drim-tima.

 

Na šta ste najponosniji u svojoj karijeri?

 

Mogu da budem ponosan na to što sam zaslužio da budem tu gde sam sad. Ako tražite da izdvojim neki konkretan posao, moram da vas razočaram. Nisam imao spektakularne uspehe i velike skokove, sve je došlo kao posledica dugog rada na malim poslovima.

 

Koja situacija Vam je bila najizazovnija otkad ste na poziciji generalnog direktora i kako ste je prevazišli?

 

Bilo je velikih izazova i problema, ali glavni uspeh je taj što najveće od njih nisam rešavao sam. Smatram to najvećim ličnim uspehom, ali i ogromnim kvalitetom koji Mozzart poseduje.

 

Kako vidite ulogu Mozzarta u doprinosu društvenim promenama?

 

Od početka mog rada u kompaniji, Mozzart je bio lider i još uvek je. Ta pozicija nosi sa sobom benefite, ali i velike obaveze prema društvu u kom živimo i radimo. Dobro su poznate akcije koje sprovodimo u domenu društvene odgovornosti. Podržavamo zdravstvo, kulturu, rodnu ravnopravnost, obrazovanje, preduzetništvo, ekologiju, sport… Osnivanjem Mozzart fondacije naš doprinos napretku društva dobija novu dimenziju i viši nivo. Konkurencija nas često kopira, što je još jedan dokaz da radimo prave stvari. Pozitivnim primerom utičemo na druge da krenu putem društveno odgovornog poslovanja i tako dajemo veliki doprinos društvenim promenama. Još jedan dokaz je taj što smo redovno nominovani za priznanja republičkim liderima iz ove oblasti.