Лако је бити капитен дрим-тима

Интервју са Слободаном Продановићем, генералним директором компаније Моцарт

На питање шта би десет година млађем себи рекао о лидерству, каже да је тада мислио да „он то не може“. Данас са поносом истиче да је део озбиљне екипе и да се од својих саиграча разликује само по капитенској траци на дресу. Каже да није тешко бити лидер дрим-тима, што довољно говори о њему као генералном директору, али и о компанији Моцарт на чијем је челу. Слободан Продановић је од логистике, преко људских ресурса, маркетинга, финансија, пословних процеса, ИТ-ја и стратешког развоја, до позиције на којој се данас налази прешао 18 година дуг пут. Самим тим, мало ко би на бољи начин могао да представи компанију која је, како „капитен“ каже, „без велике галаме, некако природно стигла до врха, и одлучна је да ту остане још дуго“.

Са позиције менаџера стратешког развоја прешли сте на место генералног директора у компанији. Може се рећи да су у питању сродне улоге, али које су највеће разлике?

Баш тако - прилично сродно, али и доста различито. Обим послова је широк на обе позиције. Менаџер стратешког развоја треба да осмисли, па и измисли, решења за унапређење пословања сагледавајући све аспекте и међузависности. Фокус тог погледа у будућност мора да буде далеко. Слично је и на позицији генералног директора, али је лепеза послова и шира. Генерални директор "мора у све да се меша". Одмах да се разумемо, нити сам ја Супермен, нити генерални директор треба да буде Супермен. На овој позицији се максимално ослањам на сарадњу са врхунским тимом колега. Волим да кажем да сам саиграч у озбиљној екипи и да се разликујем по капитенској траци која стоји на мом дресу. Заједно радимо у најбољем интересу компаније. Резултати нашег рада су веома видљиви, познати и признати. Пресудан фактор да прихватим ову позицију био је тај што сам знао коме ћу бити капитен и са ким ћу побеђивати. Зато ми је било лако да прихватим велику одговорност коју са собом носи позиција генералног директора. Препричаћу и једну прикладну анегдоту. Тек што сам ступио на ову позицију добили смо позив да посетимо наш принчевски пар. Колега Борјан Поповић и ја одлазимо у Бели двор и састајемо се са принцом Александром и принцезом Катарином. У пријатном разговору долазимо до тога да их упознајемо са величином наше компаније. На нашу информацију да Моцарт тада само у Србији има више од 2.000 радника, следи питање упућено мени: „Када ви младићу (бићу вечно захвалан за комплимент "младићу") спавате“? У првом тренутку нисам разумео зато што ни на самом почетку рада на највишој позицији у компанији нисам осећао превелики притисак, а убрзо сам схватио да моји саговорници не знају каква је екипа "иза мене". Управо због тих људи, колега и саиграча, мој сан није био поремећен без обзира на количину и тежину послова које треба обавити на месту генералног директора.

У компанији сте више од 18 година, како бисте укратко описали њен, али и свој развој до данас?

У тих 18 година се толико тога догодило да је то немогућу кратко описати. Моцарт је са радом почео неколико година пре мог доласка у компанију. Крајем 2004. мој приватни бизнис више није доносио онолико колико сам желео па убрзо из Чачка долазим у Београд и придружујем се малом тиму који је већ створио респектабилну компанију. Затичем познате и драге људе, али и нове колеге. Није тајна да се дуго приватно дружим са неколико људи који су постављали темеље компаније, па ме није изненадила ситуација коју сам затекао. Већ тада Моцарт је био лидер, а индустрија игара на срећу у Србији на почетку развоја. Скоро сам сигуран да ме сећање добро служи и да смо тих дана отварали 94. уплатно место. У централи је радило пет програмера, пет кладионичара и један администратор, сви спаковани у око 150 квадрата пословног простора. Посао нас је носио и за две године број локала се утростручио, отварали смо око 100 нових годишње. Хтели смо све и одмах. И успевали смо и све и одмах. Често казем да је то време партизанског рада. Без формализације процеса, али уз велики елан и већ доста нагомиланог искуства. Некако природно, без велике галаме, Моцарт се ширио на све стране - нови канал комуникације са играчима (ЊЕБ), нови пословни процеси (кафићи на уплатним местима, ливе клађење, онлине цасино, виртуалне игре, клађење на бројеве …), нова тржишта (Румунија, Македонија, Босна…). Паралелно смо старе послове унапређивали и прилагођавали све комплекснијим условима пословања. Како су расли обим и разноврсност послова, унапређивали смо организацију, уводили формализацију и стандардизацију процеса. И сада смо и даље на врху, свесни своје позиције и одлучни да ту останемо још дуго.

Мој пут у компанији је био такав да сам стекао широк спектар практичних знања која су од велике помоћи за посао генералног директора. Обављао сам послове у неколико организационих јединица - логистици, ХР-у, маркетингу, финансијском извештавању, пословним процесима, односно мрежи, ИТ-у и стратешкем развоју да бих, пре готово четири године, постао генерални директор компаније.

Која је кључна ставка за постизање успеха у компанији?

Моцарт је више година уназад у одабраном друштву највећих и најпрофитабилнијих компанија у Србији. За такав успех је потребно издвојити много више од једне ставке. Знање, стручност и искуство се подразумевају. Лојалност, пожртвованост и солидарност нису баш тако честе у данашњем свету где свако гледа своја посла и ретко има времена за друге, али баш оне могу да буду језичак на ваги који прави разлику између добрих и најбољих. Ако треба да изаберем једну ставку, бирам солидарност. Изградили смо организацију која подразумева ауторитете, процедуре и ланац одлучивања, али никада није проблем да се преузме и заврши „туђи посао”, као и да се пружи несебична подршка и помоћ колегама.

Како бисте описали свој стил управљања компанијом? Која је Ваша пословна филозофија?

Долазак на ову позицију за мене је био неочекиван и изненадан. Не знам да ли постоји неко у Моцарту ко није чуо да је моја прва реакција на понуду била: „Ја то не могу”. Друга важна компонента је размишљање о томе ко ће ми бити најближи сарадници. У топ менаџменту је 11 директора. Од почетка сам себе поставио као дванаестог. Да не буде као у фудбалу, нисам желео да будем у улози публике, већ покушавам да будем капитен овог дрим-тима. Све пословне победе постижемо заједничким радом. Што се пословне филозофије тиче, нема ту никакве филозофије. Стручан и савестан рад свих нас је као резултат дао то што Моцарт данас представља - највећу и најуспешнију компанија у индустрији игара на срећу у овом делу света.

Шта је за вас најважније кад је у питању корпоративна култура?

За организациону културу је најважније да се негује и усавршава без престанка. Какав год степен развоја да постигнемо, то ће за нас постати нормално и наставићемо да тежимо новом идеалу. Најважније је да истрајемо и да се не заустављамо на том путу. Човек одувек има идеале и зна да су недостижни, али и даље јури ка њима. То људе разликује од осталих живих бића.

Када бисте могли да се вратите десет година уназад, шта бисте себи рекли о лидерству што тада нисте знали?

Већ сам истакао да је понуда да преузмем ову врућу столицу дошла изненада. Дакле, о лидерству нисам знао ништа осим да “ја то не могу”. Сада могу да кажем да није тешко, под условом да си лидер дрим-тима.

На шта сте најпоноснији у својој каријери?

Могу да будем поносан на то што сам заслужио да будем ту где сам сад. Ако тражите да издвојим неки конкретан посао, морам да вас разочарам. Нисам имао спектакуларне успехе и велике скокове, све је дошло као последица дугог рада на малим пословима.

Која ситуација Вам је била најизазовнија откад сте на позицији генералног директора и како сте је превазишли?

Било је великих изазова и проблема, али главни успех је тај што највеће од њих нисам решавао сам. Сматрам то највећим личним успехом, али и огромним квалитетом који Моцарт поседује.

Како видите улогу Моцарта у доприносу друштвеним променама?

Од почетка мог рада у компанији, Моцарт је био лидер и још увек је. Та позиција носи са собом бенефите, али и велике обавезе према друштву у ком живимо и радимо. Добро су познате акције које спроводимо у домену друштвене одговорности. Подржавамо здравство, културу, родну равноправност, образовање, предузетништво, екологију, спорт… Оснивањем Моцарт фондације наш допринос напретку друштва добија нову димензију и виши ниво. Конкуренција нас често копира, што је још један доказ да радимо праве ствари. Позитивним примером утичемо на друге да крену путем друштвено одговорног пословања и тако дајемо велики допринос друштвеним променама. Још један доказ је тај што смо редовно номиновани за признања републичким лидерима из ове области.