Urednik Mozzart sporta Dejan Stanković na listi "Najmoćniji u medijima u Srbiji"

„Svako naše druženje van redakcije počinje i završava se razgovorom o portalu“

Kao predvodnik momaka od kojih teško da ima boljih sportskih novinara u zemlji, Dejan Stanković nedavno se našao na listi "Najmoćniji u medijima u Srbiji", koju tradicionalno svake godine objavljuje dnevni list “Blic” i dobio napismenu potvrdu da je lider kakvog zaposleni mogu samo poželeti. Ljubazan skoro koliko je i profesionalan, Deki nam je otkrio u čemu se sastoji njegova moć, zašto na tržištu nema kvalitetnije ekipe od one koja čini Mozzartovu sportsku redakciju i zbog čega su joj naši novinari toliko verni i posvećeni.

Šta za tebe znači zvaničan plasman u medijske moćnike?

Najiskrenije, na ličnom planu ne mnogo, zaista. Ne osećam se ništa moćniji nego juče, a ni juče se nisam osećao posebno moćno. Ali bih slagao kada bih rekao da mi nije drago zbog redakcije, jer ovo je sasvim jasan pokazatelj da se naš rad vidi i vrednuje i van firme i jeste još jedno priznanje za sve ono što smo do sad uradili, a uradili smo mnogo i mislim da pred osnivanje sajta niko nije mogao ni da predvidi koliko ćemo daleko da odemo – dotle da sajt kladionice postane najuticajniji sportski medij, što je sada na neki način “ozvaničeno“. Moje ime na listi inače vidim samo kao simbol za ceo novinarski tim redakcije, jer ovaj uticaj nije moj, nego isključivo naš. I da nije Glige, Jokse, Darjana, Vujketa, Duče, medija menadžera Bojana Đurića, naravno, i da ne nabrajam sada sve, sigurno ne bi bilo ni mene na ovoj listi. To govori i o tome koliko je neophodno ceniti i negovati zaposlene, jer verujte mi na reč: nema tih para sa kojima bi na tržištu rada mogli da nađemo ljude poput njih i u profesionalnom i u ljudskom smislu. Ni blizu.

Prošle godine je Duča proglašen za Zlatno pero, ove godine ti za jednog od najmoćnijih ljudi u medijima u Srbiji, šta planirate sledeće?

Da ne budem lažno skroman, mi u redakciji smo našeg kvaliteta odavno svesni, ali kako kaže ona stara sportska umotvorina: nije toliko teško doći do vrha, koliko je teško tamo ostati. Osnovni plan, što se tiče srpske redakcije, jeste  da svakog dana budemo bolji nego prethodnog,  da se svi zajedno usavršavamo, učimo i da ne poletimo već da, sa većim brojem ljudi koji sada rade u tri smene, zadržimo taj radan ambijent koji nas je i izdigao. Sve ostalo će doći samo po sebi ako ne budemo dozvolili da se opustimo. Što se tiče konkretnih planova za srednji rok, to je da u skladu sa poslovnim planom kompanije „napadnemo“ i afričko tržište i u poslednje vreme smo prilično fokusirani na to. To je izazov naših profesionalnih života, rekao bih.

Radio si u mnogim novinarskim redakcijama, i više si nego dobro upućen u način i sistem rada u svim sportskim redakcijama u zemlji – po čemu bi izdvojio naš portal u odnosu na sve druge? 

Prvenstveno po kvalitetu, pošto je nažalost poslednjih godina trend da se „kliku“ daje prednost, a stava sam da je to potcenjivanje sopstvene čitalačke publike, što nikako ne želimo da radimo. Trudimo se da kvantitet ne ide na uštrb kvaliteta, pa pored ekskluzivnih informacija – a vest je osnova novinarstva – imamo i analitičke tekstove za one koji žele da saznaju nešto više, ne zanemarujemo ni stil pisanja, i tu se opet vraćamo na Dučićevo Zlatno pero, jer mislim da smo po tome postali prepoznatljivi. To sve nikako ne može biti zasluga samo jednog čoveka, već samo dobro organizovanog timskog rada gde svi imaju slobodu da predlože, pitaju, da suštinski svi sami sebe shvate kao urednike i da na portal gledaju kao na zajedničko čedo o kom svi treba da brinemo.

Zbog čega je i od kolike je važnosti za kreativnost i posvećenost radnika takva radna atmosfera?

Od suštinske važnosti. I to je još jedna stvar koja nas izdvaja od drugih, jer su više puta naši novinari odbijali i značajno bolje finansijske ponude drugih, prilično ozbiljnih redakcija, baš zato što, bar po mom utisku, shvataju da ih nigde neće ceniti koliko u MOZZART sportu. Ovde ne mislim na materijalne uslove, već upravo na to što se svačije mišljenje tretira sa jednakim uvažavanjem, iako određena hijerarhija postoji i mora je biti. Samo ću reći da se svako naše druženje van radnog vremena, a ima ih češće no što biste mogli da pretpostavite, počinje i završava se sa pričom o portalu, onome što nije dobro, onome što bi moglo da bude bolje...

Sada kada crno na belo imaš medijsku moć, šta bi izmenio da možeš u sportskom novinarstvu? A u redakciji Mozzart sporta?

Teško pitanje. Voleo bih više lokalnih tema, jer je manje-više sve centralizovano u Beogradu. Voleo bih pre svega da se novinari opet izbore za poverenje običnog čitaoca, koje je izgubljeno u poslednjim godinama i to ne bez krivice samih novinara i njihovih kuća, baš zbog toga što su potcenjivali intelekt publike. Voleo bih i da novinari imaju slobodu da zaista pišu sve što misle da treba da pišu, ali to je neka druga tema i izlazi iz okvira sportskog. Sve je to dugotrajan proces, a isto važi i za promene koje nas čekaju u redakciji MOZZART sporta. Ne radikalne, ali recimo da sada sa trećom smenom i povećanim brojem ljudi raste i potreba da to dobro organizujemo i iskoristimo kapacitete na optimalan način, a za to su potrebni meseci, jer je mnogo komplikovanije no što na prvi pogled izgleda.

S obzirom da smo nedavno zakoračili u novu godinu, šta bi poželeo kolegama, čitaocima i našim sportistima?

Slobodu u kretanju i razmišljanju.