TONI ĐERONA: IGRAČI BI MENJALI PEHAR LIGE ŠAMPIONA ZA BRONZU U REPREZENTACIJI

Selektor Srbije posetio Mozzartovu Besplatnu školu rukometa u Aranđelovcu. mladim nadama otkrio kako se postaje šampion i na koji način želi od “orlova” da napravi pobednike

“Kako imate toliko jake igrače u reprezentaciji?”

Ovo pitanje Toni Đerona dobio je od jednog polaznika Mozzartove Besplatne škole rukometa u Aranđelovcu.

„Radili su tako vredno kao vi“.

Baš kao i Piksi na Besplatnoj školi fudbala, selektor rukometne selekcije Srbije učinio je da se klinci koji su dobili priliku šest meseci da treniraju bez plaćanja članarine na jedan dan osete kao oni veliki, jaki reprezentativci.

A, Španac je osetio ponos kada je uoči treninga čuo informaciju da je najveće interesovanje u projektu besplatnih školica vladalo za rukomet, pored fudbala, košarke i odbojke u ponudi… 

“Važno je samo da ne provode toliko vremena pored ekrana, nego da se bave sportom. Ako su još i rukomet odabrali, onda je to sjajna vest. Aplaudiram i njima i onima koji su omogućili ovu divnu školu, kompaniji Mozzart, Ratku Nikoliću, svim trenerima… Nisam čuo da u Španiji postoji ovakav koncept, obično su škole samo subvencionisane od strane grada ili neke institucije, a to što se ne plaća članarina je za svaku pohvalu”.

Ratko Nikolić je, zajedno sa svojim sjajnim saradnicima, okupio stotinak dece koji ne propuštaju treninge u hali Šumadija. Poklopilo se to sa dolaskom španskog stručnjaka na kormilo Srbije i atomskim rukometom u kvalifikacijama za EP, pa u očima korpulentnih talenata sa šumadijskih proplanaka, reprezentativci sad izgledaju kao gromade na koje se treba ugledati.

“Dobar dan, kako si”, na srpskom im se obratio selektor lično, a legenda Dragan Škrbić je prevodio preostali deo sa španskog. “Hvala što ste ovde i što ste u svetu rukometa. Možda će neko od vas jednog dana zaista zaigrati u reprezentaciji, ali sada je najvažnije da, kad dođete kući, kažete - baš mi je bilo lepo, hoću opet na trening. U ovim godinama treba samo da uživate na terenu”.

I Toni je uživao na druženju sa legendama našeg rukometa i mladim nadama željnim lopte, a u razgovoru za Mozzart sport je istakao da mu baš ovakve akcije nedostaju u zgusnutoj klupskoj i selektorskoj agendi.

“Kada si toliko dugo u svetu profesionalnog sporta, poželiš samo da se opustiš među ovom decom koja mogu da ti ponude samo iskrene osmehe. Zahvalan sam što sam dobio priliku da prisustvujem ovakvom času, da im kažem još nekoliko stvari i animiram još više da se bave rukometom. Želja mi je da stalno posećujem gradove širom Srbije, jer je to jedan od načina da pomognemo klubovima i zadržimo talente malo duže u domaćem prvenstvu. U inostranstvu će možda brže zaraditi novac, ali neće imati toliku priliku da se razvijaju”, nije mnogo trebalo Đeroni da uvidi srž problema srpskog rukometa.

Naši igrači redovno osvajaju titule sa najvećim klubovima, ali reprezentacija nema pravu bazu u mlađim kategorijama.

“Srbiji nikada nije nedostajalo talenta, ali potrebno je još mnogo kvalitetnog rada. Kada sam preuzeo tim, obavio sam individualni intervju sa svakim igračem. Čak i oni koji su osvajali Ligu šampiona su mi rekli da bi menjali taj pehar za bronzu u reprezentaciji. Odmah sam znao da nisam pogrešio. Taj ponos koji oni osećaju je snaga ove ekipe i očekujem da će nas to gurati kada bude teških trenutaka”.

Za prvog stranca na klupi “orlova” ovaj vreli balkanski mentalitet nije “špansko selo” i potpuno je oduševljen sa kojim žarom su momci izneli mečeve protiv Francuza u kvalifikacijama.

“Razumem da je u Srbiji ljudima možda čudno što i žensku i mušku selekciju u ovom trenutku vode stranci, pored toliko dobrih stručnjaka i legendi. Ali, to je postalo normalno u svetu rukometa i sporta generalno. Mi smo u Španiji učili od Pokrajca. U klubovima se mešaju igrači raznih nacionalnosti, sada i u reprezentacijama. Kada smo unutar rukometnog igrališta, svi govorimo isti jezik i to je ono što je najvažnije. Na kraju se sve svodi da li imaš uspehe ili ne, a ne da li imaš srpski pasoš. Ako dobiješ meč, ponos će kod svih nas biti isti”.

Uspeo je Toni preko noći da složi kockice u reprezentaciji, a za ekipu je upotrebio izraz “todos somos una piña”. Teško je prevesti to na srpski - da su igrači ujedinjeni kao ananas, ali je dovoljno reći da je to bio naziv navijačke himne fudbalera Španije uoči Mundijala 2010. koje je “furija” osvojila.

“Najveća snaga ovih igrača je, bez sumnje, jedinstvo. Od prvog trenutka, ko god da je bio u selekciji, grupa je bila ujedinjena. A to je najvažnije za ono na čemu se gradi svaka igra – za odbranu. Imamo odlične odbrambene igrače, super golmane, a još moramo da poradimo na napadu. Ovaj tim definitivno ima kvalitet da redovno igra drugu fazu šampionata, da proba da napravi taj iskorak ka medalji. Nedostaje im iskustvo iz tih mečeva kada dođe vreme za velike stvari, nemamo igrače koji se redovno bore za odličja, ali imamo one koji se bore za velike trofeje u klubovima”. 

U grupi na EP 2022. “orlovi” se opet sastaju sa Francuzima, Hrvati su već redovni protivnik na velikim smotrama, a Ukrajina deluje kao jedini zicer.

“Ubeđen sam da možemo da dobijemo sva tri meča u grupi, ali moramo da imamo svest o tome da dva od tri protivnika imaju gomilu medalja iza sebe. Redovno igraju Svetska prvenstva, Olimpijske igre… Ali, nama su upravo takvi mečevi najvažniji, ako hoćemo da napravimo iskorak, moramo kad-tad da se sastanemo sa najvećima. Svi mi koji radimo u sportu živimo za taj izazov. I pre nego što sam čuo sa kim smo u grupi, a i sada, cilj je isti – da prođemo u drugu fazu. Pa da vidimo šta nam ona donosi. U svakom velikom klubu ima barem jedan Srbin. Vreme je da ih ujedinimo ka istom cilju i u reprezentaciji. Ponavljam, svi oni mnogo više žele tu medalju, od klupskih trofeja. To sam video na svakom okupljanju, nenormalno rade, žrtvuju vreme s porodicom za Božić, sada i preko potreban letnji odmor posle napornih sezona”.

Neki su čak stigli da posete Besplatnu školu rukometa u Aranđelovcu.

„Možda ova deca ne znaju toliko o Ratku ili Škrbi, ali kada im se na treningu pridruži jedan Vladimir Cupara, koga stalno viđaju na televiziji i slave njegove odbrane na golu Srbije, takve uspomene ostanu za ceo život. Veoma je važno da spajamo decu sa njihovim idolima. To je prednost našeg sporta, rukometaši se nikad ne ponašaju kao zvezde, iako to jesu“, zaključuje Toni Đerona, koji pokušava da izvuče reprezentativni sjaj iz onih naših zvezda.