Premijera na RTS-u, nagrada na Zlatiboru, pa festival u Milanu - film "Kako smo zavoleli basket" niže uspehe
Sjajne reakcije publike na dokumentarac koji je sniman na inicijativu Fondacije Mozzart, u produkciji Videostroja
“Slomiću nogu, ali ću da te pobedim. Ne dam ti da me pobediš”. Priče i fore sa košarkaških terena širom zemlje već sto godina se prenose s kolena na koleno, a uoči starta Mundobasketa upakovane su u dokumentarno remek-delo “Kako smo zavoleli basket”. Film koji je sniman na inicijativu Fondacije Mozzart, a u produkciji Videostroja, beleži sjajne reakcije publike posle premijere na RTS-u i za samo jedan dan je imao više od 10.000 pregleda na jutjubu!
Dokumentarac je već dobio i jednu nagradu - za najbolji srednjemetražni film, na Međunarodnom festivalu sportsko-dokumentarnog filma na Zlatiboru, a imaće i internacionalnu premijeru! “Kako sam zavoleo basket” biće prikazan na završnom festivalu “Sport movies&TV International FICTS Fest u Milanu” u novembru.
“Atraktivna tema, poznati narator i još poznatiji Sale Đorđević, recept su za najbolji srednjemetražni film, koji će nove generacije upoznavati sa basketom i izvoditi ih na terene ispred njihovih zgrada. Ovaj film je oda košarkaškoj igri na našim prostorima, koja traje punih 100 godina”, navodi se u obrazloženju žirija Festivala na Zlatiboru.
Sale Đorđević je bio glavna insipiracija, a u ovom košarkaškom vremeplovu asistirali su mu Novica Veličković, Saša Obradović, Zoran Moka Slavnić… Sve one legende u čiju čast je Fondacija Mozzart obnavljala terene. Tokom priprema za veliko otvaranje 97. renoviranog igrališta, rodila se ideja o dokumentarcu, a snimanje i montaža su trajali tačno mesec dana.
Sale je prve korake pravio na kultnom Ranču, tu je maštao o koševima u poslednjim sekundama i titulama, a baš taj teren je Fondacija Mozzart potpuno obnovila u sklopu velike akcije “Sto terena za jednu igru”.
Film predstavlja omnibus od četiri price koje su međusobno isprepletane, a kao centralnu nit imaju košarku, odnosni basket terene. Čuvena Kićanovićeva rečenica “Lakše mi je bilo da igram protiv SSSR-a, nego da dobijem basket na Želovom” i dan danas se prepričava ne samo u Čačku, nego širom zemlje, iza svake zgrade gde se čuje tapkanje košarkaške lopte.