Kako smo položili test samostalnosti?

U trenutku kada je objavljen izmenjen tekst člana 85. Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen - čime je država stavila celu IT zajednicu na veliki test - Mozzart je imao 90 zaposlenih u IT-u, od čega je njih 50 odsto bilo zaposleno na neodređeno, dok je druga polovina koristila pogodnosti paušala. Tradicionalno stavljajući u fokus timski rad ispred porasta troškova poslovanja i vodeći računa da iznađemo pravično rešenje (posebno imajući u vidu neravnopravan položaj ljudi koji su od početka bili zaposleni na neodređeno, a na konto kojih poslodavac nema pravo na poreske olakšice u naredne tri godine, zahvaljujući čemu su oni postali manje konkurentni na tržištu rada), u roku od mesec dana uradili smo tri interna predloga za rešenje statusa ne samo onih zaposlenih preko agenije, već svih u okviru IT-a. Nakon detaljnog prolaska kroz sve tačke Testa samostalnoti i razgovora sa svim zaposlenim u IT-u, uvideli smo da i sami programeri koji su radili u firmama kao što je Mozzart, uprkos tome što su za sve to vreme koristili pogodnosti paušala, naginju ka opciji stalnog zaposlenja. Iz njihovog ugla to je bila najsigurnija opcija i sve drugo u vezi Testa samostalnosti im se činilo rizično. Tada smo sebi postavili ključno pitanje, a to je šta mi kao kompanija želimo da postignemo u naredne tri godine i kakvi su nam ljudi potrebni za realizaciju onoga što želimo? Vođeni željom za uspehom kompanije na svim tržištima na kojima poslujemo i zadovoljstvom zaposlenih, izabrali smo opciju koja predviđa prebacivanje postojećih paušalaca u stalni radni odnos, kao i da njihove bruto plate postanu neto umanjene za prosečne troškove održavanja paušala. Kada je reč o zaposlenima koji nikada nisu ni prelazili na rad preko agencije, za njih smo kreirali model stepenastog povećanja zarada u naredne dve godine, što, naravno, ne utiče na mogućnost njihovog napredovanja na bazi učinka i iskazanih sklonosti, koju tradicionalno negujemo ne samo u direkciji IT, već i celoj kompaniji. Obe mere koje smo uveli stupile su na snagu prvog januara, kada i izmenjeni Zakon.