Predstava „Crveni šešir“ za kraj marta u teatru humanosti
Tokom marta ulaznica je bila humanitarna SMS poruka za lečenje Darije Tašković (SMS 222 na 3800)
Kraj martovskog repertoara u Fondaciji Mozzart obeležila je predstava „Crveni šešir“, komad o životu dve žene — dve umetnice, dve sudbine i dva sveta koji se neprestano sudaraju i prožimaju. Nada Blam i Mina Lazarević, pred prepunom salom teatra humanosti, ispričale su sudbine ovih likova i udahnule im retku autentičnost zbog koje publika zaboravlja gde prestaje scena, a počinje stvarnost.
Ova izvedba nije bila samo umetnički događaj, već i čin plemenitosti koji krasi teatar humanosti na Dorćolu. Tokom čitavog marta ulaznica je bila humanitarna SMS poruka za lečenje Darije Tašković (SMS 222 na 3800), čime je svaki gledalac postao deo jedne humane priče, a Fondacija Mozzart je, kao i uvek do sada, duplirala prikupljeni iznos.
Inspirisana istinitom pričom o dvema znamenitim glumicama, predstava istražuje krhku granicu između suparništva i dubokog poštovanja. Duhovite i dirljive scene smenjivale su se poput godišnjih doba, otkrivajući ono što je univerzalno i večito — prijateljstvo koje odoleva iskušenjima, rivalstvo koje tinja ispod površine, ljubav koja se ne izgovara uvek naglas, i partnerstvo koje traje uprkos svemu.
„Volim da igram ovako životne priče, jer ono što život može da izrežira, to niko ne može da namašta“, istakla je glumica Mina Lazarević, naglašavajući da su upravo istiniti događaji oni koji najdublje dopiru do publike.
„Na ovoj sceni sam igrala nekoliko puta i mogu da osetim jedinstvenu vezu sa publikom koja dolazi da gleda dobre predstave. Po izrazima lica vidim da se raduju unapred jer su u iščekivanju nečeg dobrog što će im ulepšati dan, veče, život, ali ako i samo uspemo da ih odvojimo nakratko od svakodnevnih briga i stresa, dosta smo uspeli.”
Sa druge strane, glumica Nada Blam govorila je o trajnosti same predstave — o tekstu koji raste zajedno sa glumcima, koji se ne troši već sazreva.
„To je priča o životu dve glumice, od mladosti do starosti“, rekla je, naglašavajući da je komad prilagođen tako da može da se igra dokle god postoji potreba da se takve priče pričaju — a one, čini se, nikada ne prestaju.
I možda upravo u tome leži snaga teatra humanosti u Ulici cara Dušana 35 na Dorćolu. U večerima koje spajaju umetnost i humanost, prošlost i sadašnjost, scenu i publiku najvažnije su priče one koje nas podsećaju da osećamo, da pamtimo i da budemo jedni uz druge.
April u teatru humanosti
Tokom aprila na sceni teatra humanosti biće održane dve premijere u produkciji Fondacije Mozzart. Publika će biti u prilici da pogleda „Špansku pitu“, u kojoj su u glavnim ulogama Isidora Minić, Dragana Mićalović i Ivana Zečević, dok režiju i adaptaciju potpisuje Irfan Mensur. Zatim na scenu stupa predstava „Ljubinko i Desanka“ u režiji Gorana Šušljika, dok su u podeli Ljubomir Bandović, Janko Cekić i Aleksandra Vulanović. Aprilski repertoar upotpuniće i predstave „Bašta sljezove boje“, „Bogojavljenje“, „Anđela“, ali i muzičko-poetsko veče Mirjane Bobić Mojsilović i Tanje Banjanin.