Представа „Црвени шешир“ за крај марта у театру хуманости
Током марта улазница је била хуманитарна СМС порука за лечење Дарије Ташковић (СМС 222 на 3800)
Крај мартовског репертоара у Фондацији Моцарт обележила је представа „Црвени шешир“, комад о животу две жене — две уметнице, две судбине и два света који се непрестано сударају и прожимају. Нада Блам и Мина Лазаревић, пред препуном салом театра хуманости, испричале су судбине ових ликова и удахнуле им ретку аутентичност због које публика заборавља где престаје сцена, а почиње стварност.
Ова изведба није била само уметнички догађај, већ и чин племенитости који краси театар хуманости на Дорћолу. Током читавог марта улазница је била хуманитарна СМС порука за лечење Дарије Ташковић (СМС 222 на 3800), чиме је сваки гледалац постао део једне хумане приче, а Фондација Моцарт је, као и увек до сада, дуплирала прикупљени износ.
Инспирисана истинитом причом о двема знаменитим глумицама, представа истражује крхку границу између супарништва и дубоког поштовања. Духовите и дирљиве сцене смењивале су се попут годишњих доба, откривајући оно што је универзално и вечито — пријатељство које одолева искушењима, ривалство које тиња испод површине, љубав која се не изговара увек наглас, и партнерство које траје упркос свему.
„Волим да играм овако животне приче, јер оно што живот може да изрежира, то нико не може да намашта“, истакла је глумица Мина Лазаревић, наглашавајући да су управо истинити догађаји они који најдубље допиру до публике.
„На овој сцени сам играла неколико пута и могу да осетим јединствену везу са публиком која долази да гледа добре представе. По изразима лица видим да се радују унапред јер су у ишчекивању нечег доброг што ће им улепшати дан, вече, живот, али ако и само успемо да их одвојимо накратко од свакодневних брига и стреса, доста смо успели.”
Са друге стране, глумица Нада Блам говорила је о трајности саме представе — о тексту који расте заједно са глумцима, који се не троши већ сазрева.
„То је прича о животу две глумице, од младости до старости“, рекла је, наглашавајући да је комад прилагођен тако да може да се игра докле год постоји потреба да се такве приче причају — а оне, чини се, никада не престају.
И можда управо у томе лежи снага театра хуманости у Улици цара Душана 35 на Дорћолу. У вечерима које спајају уметност и хуманост, прошлост и садашњост, сцену и публику најважније су приче оне које нас подсећају да осећамо, да памтимо и да будемо једни уз друге.
Април у театру хуманости
Током априла на сцени театра хуманости биће одржане две премијере у продукцији Фондације Моцарт. Публика ће бити у прилици да погледа „Шпанску питу“, у којој су у главним улогама Исидора Минић, Драгана Мићаловић и Ивана Зечевић, док режију и адаптацију потписује Ирфан Менсур. Затим на сцену ступа представа „Љубинко и Десанка“ у режији Горана Шушљика, док су у подели Љубомир Бандовић, Јанко Цекић и Александра Вулановић. Априлски репертоар употпуниће и представе „Башта сљезове боје“, „Богојављење“, „Анђела“, али и музичко-поетско вече Мирјане Бобић Мојсиловић и Тање Бањанин.