Карта више за „Башту сљезове боје”
Небојша Миловановић враћа Ћопића на сцену – и помаже оболелима од ретких болести
Позориште понекад има моћ да учини више од уметности – да покрене солидарност. Управо такву мисију носи монодрама „Башта сљезове боје”, која се и током марта изводила на сцени Фондације Моцарт на Дорћолу. Од прве одигране представе у театру хуманости, сва досадашња извођења имала су исти хуманитарни карактер, а средства су била намењена Фондацији НОРБС Плус која помаже оболелима од ретких болести, чиме је ова сценска прича добила и дубоку друштвену димензију.
Премијера монодраме, прве у продукцији Фондације Моцарт, одржана је у фебруару. Представу је режирао један од најзначајнијих домаћих редитеља Егон Савин. На сцени лик великог писца Бранка Ћопића оживљава глумац Небојша Миловановић, који публику води кроз свет сећања, детињства и топлих, помало сетних прича по којима је Ћопићева књижевност остала препознатљива. У деведесет минута Миловановићеве глумачке бравуре стала је сва сета и топлина Ћопићевих прича о детињству, завичају и људима који остају заувек са нама. А стало је и много емоција, носталгије, суза, хуманости и 566.500 динара прикупљених за помоћ Фондацији НОРБС Плус.
„Самим избором овог великог Ћопићевог дела отворили смо могућност да се са сцене чује реч овог великана, све остало ће бити на дар и на слободу доживљаја код публике. Једна од порука наше представе јесте нада да је лепши свет могућ. Упркос времену које је често сурово у односу на наше снове, сензибилитете, на наше идеале, ова монодрама је сведочење да се наш свет који је саткан од радости, искричавости и разиграности, не може уништити”, поручује Миловановић.
Током мартовских извођења представу су у театру хуманости погледали и београдски гимназијалци, који су имали прилику да књижевно дело доживе на сцени, у живом и емотивном тумачењу. „Башта сљезове боје”, прва представа у продукцији Фондације Моцарт, започела је и свој пут ван Београда. Представа је недавно гостовала у Руми, где је дочекана са великим интересовањем публике, док је наредно гостовање планирано током априла у Чачку.
Између топлине Дорћола и нових позоришних сусрета широм Србије, ова монодрама наставља да шири Ћопићеву башту – ону у којој, упркос времену, и даље цвета сљез и подсећа колико су емпатија и сећање важни.