Ovacije za „Kovače“
Premijera u Fondaciji Mozzart okupila brojne zvanice iz sveta umetnosti
Novo umetničko delo iskovano je u Teatru humanosti! Premijera predstave „Kovači“, sveže iz rediteljske peći maestralnog Egona Savina, okupila je u Fondaciji Mozzart brojnu publiku i zvanice iz pozorišnog sveta. Sjajna glumačka ekipa koju čine Ljubomir Bandović, Elizabeta Đorevska, Mladen Andrejević, Teodor Vinčić i Danilo Milić pobrala je višeminutne ovacije duhovitim i gorko istinitim prikazom sveta u kojem se sreća traži na pogrešnim mestima.
Komad u produkciji Fondacije Mozzart, kojim je otvorena nova sezona Teatra humanosti na Dorćolu, nastao je po tekstu Aleka Popova i kroz humor, ironiju i apsurd govori o otuđenosti savremenog čoveka, porodičnim odnosima i večitoj potrazi za srećom koja nas tera da se zapitamo šta smo usput izgubili. Radnja je smeštena u mali grad na istoku Nemačke, čije vlasti dolaze na nesvakidašnju ideju da iz inostranstva „uvezu“ ljubav i strast kako bi probudili svoje apatične sugrađane. Međutim, pokušaj da se sreća organizuje i kontroliše pokreće niz neočekivanih događaja koji razotkrivaju pukotine u međuljudskim odnosima.
Hrabra i pomalo bezobrazna, ova „vesela tragedija“ donosi komičnu, ali i opominjuću priču o savremenom čoveku koji, jureći stalno više, često izgubi ono najvrednije. Ili, kako je narodskim rečnikom objasnio jedan od glavnih glumaca Ljubomir Bandović: Ko traži veće, izgubi iz vreće.
Istakao je da ga je u ovom komadu najviše privukao upravo spoj apsurda i stvarnosti.
„Nikada nisam igrao u ovako bizarnom tekstu koji obrađuje ovako realnu temu. U ovoj predstavi neko je poželeo više pa je izgubio i ono što je imao, nije umeo da ga ceni i da ga čuva. Poslednjih godina svi hoće bolje, a zapravo tragamo za dostojanstvenim životom. Moramo se prisetiti da budemo zahvalni“, rekao je Bandović.
Posebno je naglasio značaj Teatra humanosti i nove scene koju je Fondacija Mozzart otvorila za pozorišnu umetnost.
„Nijedno gradsko pozorište nije htelo ovaj tekst. Fondacija Mozzart je imala sluha za njega, razumela njegov značaj i priču koju govori današnjem čoveku“, poručio je Bandović.
Elizabeta Đorevska veruje da će predstava dugo ostati na repertoaru upravo zbog svoje aktuelnosti i drugačijeg pristupa.
„Mislim da smo napravili dobar posao i da će ovo biti dugovečna predstava. Drugačija je od svega što se trenutno nudi u Beogradu. Poruka predstave je da obratimo pažnju na ljude pored sebe – porodicu, prijatelje i odnose koje smo zapostavili. U toj jurnjavi za boljim životom kao da smo se svi pomalo izgubili“, poručila je Đorevska.
Iako su sudbine glavnih junaka tragične, gledaoci su u više navrata bili u suzama, ali od smeha. Mladen Andrejević istakao je da je reakcija publike na premijeri pokazala da je predstava pronašla put do gledalaca.
„Radili smo jedan ozbiljan posao i ispalo je da su ljudi sve to primili i razumeli, što je jako dobro. Predstava nije komedija, ali su njeni likovi tragično smešni“, ocenio je Andrejević.
„Kovači“ nisu samo priča o ljubavi, sreći i apsurdu savremenog sveta – oni su i podsetnik da najvrednije stvari osvestimo da imamo tek onda kada prestanemo da jurimo za onim što nam nedostaje.
Dobro došli u novu sezonu Тeatra humanosti
Predstavom „Kovači“ otvorena je nova sezona Teatra humanosti Fondacije Mozzart. Ulaznica za predstavu je, kao i uvek, bila humanitarna SMS poruka, ovaj put za Branka Glamočaka – 1990 na 3030, a Fondacija Mozzart je donacijom dodatno uvećala fond za njegovo lečenje.
„Humanitarni karakter predstava, koji neguje Fondacija Mozzart, divan je i za nas glumce, jer mi smo u 90 odsto slučajeva zabavljači, u nekih pet odsto smo možda umetnici, a samo u preostalih pet odsto smo ponekad društveno angažovani i bitni kao neki malinari ili berači kukuruza koji su stvarno vitalni za ovo društvo“, pozdravio je Bandović koncept Teatra humanosti.
Publiku u oktobru očekuje bogat repertoar, a sve informacije o predstavama i ulaznicama mogu se pronaći na Instagram stranici Fondacije Mozzart, jedinog teatra u kojem umetnost postaje i prilika za pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija, potvrđujući da kultura može da menja živote i van scene.
