Balerina Ana Jončić spremna da uz Mozzart osvoji svetsku scenu

Njena krhka i nežna pojava krije spartansku snagu i izuzetnu mentalnu spremnost da svakoga dana i po nekoliko sati posveti treningu fokusirana na velike snove koji su se rodili kada je imala samo pet godina. Tada je odgledala prvu baletsku predstavu na malim ekranima, a ubrzo je i napravila svoje prve baletske korake. Već sa osam godina upisala je profesionalnu baletsku školu koju danas uporedo završava sa srednjom. Dok sanja da jednom zaigra na sceni Rojal opere, Ana Jončić od svoje dvaneste godine svakodnevno vredno trenira u Baletskoj školi Nacionalne fondacije za umetničku igru. U klasi čuvenog pedagoga Marije Ivet Rodrigez uvežbava korake. Osim što neverovatnim piruetama pleni na baletskoj sceni, Ana je i u samom vrhu liste Mozzartovih talenata koje ova kompanije podržava na putu ka ostvarenju snova.

Njeni dani su unapred isplanirani, a za razliku od vršnjaka nema previše slobodnog vremena. Iako veoma mlada, Ana je vrlo svesna da je čvrsta disciplina jedini sigurni put da ostvari ciljeve koje je zacrtala. Na tom putu ništa ne bi bilo moguće da iza Ane ne stoji velika podrška porodice, baletske škole i pedagoga koji bruse njen dar, ali i kompanije Mozzart koja je taj talenat prepoznala i rešila da pruži finansijsku podršku.

„Trudim da se da uskladim sve obaveze koje imam i u baletskoj ali i u srednjoj školi. Uporedo kombinujem časove baleta na koje idem prepodne ako mi je nastava poslepodne, ili obrnuto. Vikendi su mi uvek posvećeni baletu i tada nove korake uvežbavam sa svojom klasom i do pet sati. Za balet su podjednako važne i fizička ali i mentalna spremnost, jer jedino tako može da se izdrži tempo koji je često veoma naporan” objašnjava petnaestogodišnja Ana čije se celo lice ozari kada priča o baletu koji za nju predstavlja ljubav i za koji se nada da će joj jednog dana postati i profesionalno zanimanje.

Klasičan balet je nešto što je ispunjava kao i brojne varijacije iz Labudovog jezera, Žizele i Uspavane lepotice ali ipak u vrhu liste su koreografije iz Pakite koje je nedavno izvodila na manifestaciji “Karavan igre” koja promoviše umetničku igru u Srbiji. Ana je nastupala i na  Međunarodnom baletskom takmičenju u Kelnu, na gala koncertima Nacionalne fondacije za igru u Komu, Milanu i Solunu. Svake godine, na završnim ispitima dobija najviše ocene domaćih i inostranih pedagoga.

“Moji vršnjaci smatraju da je balet neka vrsta hobija, ali za mene su kostimi i čari koje scena donosi sa sobom vrhunac umetnosti. Balet mi je dao priliku da steknem brojne prijatelje, izgradim karkater i disciplinu kao i da dosta putujem” ističe Ana i poručuje svojim vršnjacima da zabave ima i u umetnosti, i poziva ih da pogledaju barem jednu baletsku predstavu jer je sigurna da će ih igra očarati kao nju.

Dok sanja da jednog dana zaigra na sceni Narodnog pozorišta ili postane deo neke baletske trupe, Ani mnogo znači podrška porodice i baletskih pedagoga koji su njen vetar u leđa. Pored njenih najbližih ističe i veliku zahvalnost prema kompaniji Mozzart koja podržava mlade i talentovane ljude koji vredno i posvećeno rade kako bi ispunili svoje snove.