Како је Владимира жеља за динамиком одвела у Моцарт

ИТ дирекција компаније Моцарт поседује свој развој, софтверску архитектуру, системски развој и инжењеринг и запошљава више од 100 запослених, укључујући велики број експерата и сениора који су ту већ годинама. Један од њих је и Владимир Михаиловић, директор Сектора развоја софтверске архитектуре у Моцарту, који објашњава како је своју пословну срећу пронашао баш у индустрији игара на срећу.

Како су изгледали ваши инжењерски почеци у телекомуникационој индустрији и како је дошло до жеље за променом бранше?

Као дипломирани инжењер електронике и телекомуникација дуго сам радио у телко индустрији која је тада била једна од најбрже растућих области, што је мојим колегама и мени пружало могућност да учимо и напредујемо. Имао сам среће да сам већ тада, радећи у развојним тимовима, био окренут ка развоју корисничких апликација и могао да се уверим да ће се поглед на стандардне мобилне телекомуникације заувек променити. Синергија између стандардних телекомуникација и ИТ индустрије довела је до брисања граница и окретања дигиталној трансформацији, а како су велики системи помало троми и инертни за брзе промене, почели су да губе корак.

С друге стране, ја сам желео да наставим да идем у корак са развојем ИТ индустрије и трансформацијама на тржишту, да закорачим у нешто ново и динамично, а опет мени довољно блиско, где бих могао да применим стечена знања, али и да их озбиљно проширим. Више као производ среће него мог залагања, десило се да сам баш у то време добио више понуда за посао везаних за развој апликација или информационих система у потпуно различитим индустријама. Једна од понуда била је од компаније Моцарт и тако ме је срећа одвела у индустрију игара на срећу.

Након што сте се одлучили за индустрију игара на срећу и изабрали Моцарт, како бисте описали свој развојни пут у овој великој компанији?

Био сам веома изненађен када сам сазнао колико запослених броји Моцартов ИТ тим, чиме се све баве и које технологије користе, као и када сам схватио да ту ради доста мојих колега. Иако је то суштински индустрија забаве, пословни модел је сличнији берзи и осигурању него било чему другом. Брза обрада података, веома захтеван Риск Менаџмент, онлајн пословање, примене нових технологија – све то ме је навело да прихватим посао. Требало ми је мало времена да савладам пословни домен, али брзо су почеле да ми се јављају идеје и баш сам заволео овај посао.

Развој и одржавање се ради централизовано из Србије за платформе свих тржишта на којима Моцарт послује, што уноси додатну комплексност и инжењерски је веома захтевно и изазовно. Оптимално пројектовање система и решавање перформантних проблема је најинтересантније када се дешавају најзначајнији спортски догађаји, јер је тада оптерећење система веома неуједначено са изразитим „пиковима”. Такође, велики изазов је „близина” продукције, јер свако решење брзо угледа светлост дана и показује све своје предности, а понекад и мане у реалним продукцијским окружењима. Развој, мониторинг и одржавање су у константној повратној спрези тако да се веома брзо виде резултати вашег рада, а самим тим понекад и потреба да нешто и коригујете, јер вас је можда реалност помало демантовала. У центру свега је задовољство крајњих корисника, јер је то главна претпоставка индустрије забаве.

Како данас гледате на одлуку да телекомуникације замените индустријом игара на срећу?

После шест година, могао бих да закључим да је за ИТ инжењера, Софтњаре Девелопера, системског инжењера, ово индустрија која нуди велике изазове, могућности учења и напредовања. Како су промене јако брзе, динамичност је загарантована. Практично сваког дана ви решавате не један, већ више повезаних изазова који неретко буду и супротстављени, али баш то и јесте прави изазов за сваког ко се бави овим послом. Дизајнирање оптималних решења је свакако главни задатак сваког инжењера, а у овој индустрији се то дешава свакодневно.

За крај, поручио бих да жеља за променом и динамичношћу, уз мало среће, могу да вас одведу на прави пут.