Зоран Цвијановић: Култура је начин живота, Београд има премало позоришних сцена
Кад играм са Наташом Нинковић, претворим се у публику, поручио легендарни глумац после другог извођења представе Прах у Фондацији Моцарт
„Приметили сте да представу Прах играм без наочара. Јер ако много гледам Наташу, претворим се у публику и само уживам у томе што она ради…”
Зоран Цвијановић и Наташа Нинковић читаву деценију изводе представу о брачном пару који се одрекао премије на лотоу да би сачувао љубав. Златни прах ове феноменалне дуодраме посут је и по даскама које хуманост значе, јер је једна топла, људска прича ове сезоне два пута изведена на сцени Фондације Моцарт.
„За нас је пријатно изненађење да се у овом делу града отворио један пријатан простор. Ми већ десет година играмо ову представу, а нова сцена за нас значи нову подршку и ентузијазам. Поготово због хуманитарног концепта, да је улазница заправо један СМС за нечије лечење. То је један потпуно другачији начин на који се продуцирају представе и искрено честитам на томе и желим још много такве добре воље. Пођеднако смо поносни и ми и публика. То је једна изузетно посебна и дивна идеја”, истакао је Цвијановић после децембарског извођења на Дорћолу.
Нов простор донео је нову енергију културној сцени Београда, а угао Книћанинове и Душанове донео је уникатан спој уметности и хуманости.
„Београд је превелик град и мени се чини да има премало позоришта. Видимо да код људи постоји велико интересовање за представе, мој утисак је да смо толико окружени екранима, вештачким светлом, да је људима преко потребно да дођу и одморе се од телефона. На улици смо окружени екранима, слика се мења на три-четири секунде. Човек губи могућност да буде присутан, да се сабере, стално добија нове информације, обавештења… А кад дођу у позориште, имају причу са почетком и крајем, за тих сат и по се препороде. И биће срећни наредних 15 дана. Зато је много важно да се отварају нове сцене. Јер култура је начин живота. И има моћ да уједињује људе.”
Магија представе „Прах” траје целу деценију, а њена супермоћ је – љубав.
„Ово нису класични драмски јунаци, већ људи нижег социјалног сталежа. О њима се не праве филмови, али кад успете да их уздигнете и претворите у јунаке, онда то на посебан начин дирне публику и произведе да се саосећају са тим. Одрекли су се премије на лотоу да би сачували љубав. Какву-такву, али љубав. Зато људи толико воле да је гледају, а и ми да је играмо”, поручио је Цвијановић.
„Заједно” отвара јануарски репертоар
После новогодишњих и божићних празника, публику на Дорћолу очекују представе које до сада нису игране на овој сцени, али и нека добро позната лица. Театар хуманости своја врата отвара 17. јануара, када поново стижу глумци Српског народног позоришта из Новог Сада.
За више информација о бесплатним улазницама, хуманитарним СМС-овима и јануарском репертоару, запратите друштвене мреже Фондације Моцарт.