Смех, сузе и хуманост под кровом "Луде куће балканске"
„Да се неко сетио да културу употреби у чисту хуманост – то је гест за дивљење“, поручио редитељ Ирфан Менсур
На овим просторима смех је лек, а црни хумор терапија за црне дане. Сва хронична обољења, довитљивост и духовитост овог народа стале су под кров „Луде куће балканске“, представе у којој се сваки гледалац, барем у некој сцени, осећа – као код куће.
Публика је покуцала на врата дома породице Петровић и закорачила у театар хуманости слањем СМС поруке уместо куповине улазнице, а овај чин у режији Фондације Моцарт већ месецима показује снагу нашег менталитета и колико нас невоље увек уједињују. Тако су се и једна удовица (Нада Блам), покојник (Ирфан Менсур) и ожалошћене ћерке (Лана Аџић и Драгана Мићаловић) окупили испод црног вела породичних трагедија и сити исмејали, заједно са публиком.
„Једини начин да будем на сцени поред три жене које много причају јесте да се правим мртав“, у шали је рекао редитељ Менсур пре представе.
Са онога света, покојник је гунђао више него три жене и проналазио окидач за смех код сваког гледаоца.
„Најлепши комади су када публика почне да се препознаје и да се смеје сама себи, а не нама на сцени“, поручио је Ирфан.
Глава луде куће балканске, под руку са иконом комедије Надом Блам, плесао је по ивици суза и смеха, између свих трагедија и комедија овог поднебља.
„Да је било који народ са запада преживео оно што смо ми у последњих 10-20 година, нестао би са лица земље. Чуде се како уопште постојимо. Та количина духовитости и адреналина нас покреће чак и кад је најтеже. Пропутовао сам много, али нигде нисам наишао на толику количину креативних и људи талентованих за живот. Због тога сам се и вратио. А због хуманитарног карактера представа сам се вратио у Фондацију Моцарт. Да се неко сетио да културу употреби у чисту хуманост – то је гест за дивљење“, рекао је Менсур.
Луда кућа је симбол традиционалне српске слоге у неслози, у којој ликови често губе живце, али никад срце и душу.
„Породице балкана су невероватно јаке у трагичним ситуацијама. Имам осећај да ми у свету њима нисмо баш нормални, него уврнути. Спаја нас бол, туга, несрећа, али најбоље се сналазимо и држимо у тим тренуцима. Повезује нас бескрајно дивни хумор који нам је свима једини лек“, поручила је сјајна Драгана Мићаловић.
Представа „Луда кућа балканска“, по тексту Мирољуба Недовића Рикија, подсетила је и на то колико нас повезује жеља да помогнемо.
„Додатна лепота овог извођења је био тај хуманитарни моменат, да знамо да смо могли неком и да помогнемо. Позориште је ту да залечи, насмеје, да изазове лепу емоцију која нам недостаје током дана. Овде упијамо ту енергију, а сада је позориште и у служби хуманости“, нагласила је Лана Аџић.
Децембарски репертоар
За крај новембра, публика у Фондацији Моцарт је имала прилику да погледа представе „Богојављење“ и „Идиот – скидање с крста“, а у децембру на сцену поново излазе бројни легендарни глумци. У понедељак је на програму представа „Прах“ (Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић), а за више информација о репертоару, бесплатним улазницама и хуманитарним СМС-овима запратите Инстаграм страницу Фондације Моцарт.
