Сцена која спаја уметност и хуманост

Фебруарски репертоар у театру хуманости био је испуњен емоцијама, смехом и снажним порукама које надилазе сцену, а сала на углу Книћанинове и Цара Душана била је обасјана не само рефлекторима већ и солидарношћу. Мирис позоришне прашине, тихо жуборење публике пред почетак и осећај заједништва подсетили су да уметност има моћ да покрене – и срце и дела.

Крајем месеца на сцени театра хуманости Фондације Моцарт одиграна је култна драма „Јазавац пред судом“, дело Петра Кочића које и више од једног века након настанка снажно ођекује својом бритком сатиром и критиком неправде. Публика је са пажњом пратила борбу Давида Штрпца против система, препознајући у његовој борби универзалну причу о малом човеку и великим неправдама. Вишеминутним аплаузом наградила је сјајне бравуре Милована Филиповића, Бранислава Јерковића и Николе Ивачкова. Само неколико дана касније на сцени театра хуманости заблистао је добро познати трио представе „Анђела“. Мима Караџић, Горан Шушљик и Сташа Николић још једном су показали зашто се за ову представу увек тражи карта више.

Међутим, оно што је спојило ове изведбе, као и бројне у фебруару, имало је додатну, племениту димензију –улазница за представе била је хуманитарна СМС порука за лечење Маријане Аксић. На тај начин, сваки аплауз био је и знак подршке, а свако заузето место у сали – конкретан допринос борби за здравље.

Заједничким снагама публике и Фондације Моцарт, током фебруара прикупљено је готово пола милиона динара за Маријанино лечење. Овај износ сведочи о снази заједништва и поверењу које грађани имају у хуманитарне акције које фондација организује кроз свој театар хуманости.

Богат мартоцски репертоар