У ОШ "Вук Караџић" обновљен терен у част легендарног наставника физичког
Мултифункционално игралиште посвећено Агатону Гају Чакајцу реновирано у склопу акције Фондације Моцарт „Сто терена за једну игру”
Историја чачанске кошарке је одувек била учитељица живота за децу у овом граду, а за катедром је седело много доктора наука за игру под обручима. Испод сваког камена се овде може наћи добар шутер, а одмалена ђаци перу руке у Морави пре узимања лопте. Тај чачански мит преносио се с колена на колена, а у школском дворишту ОШ „Вук Караџић” су се могле чути анегдоте о Маршалу са Мораве, Кићи, Жоцу, Борцу, баскету на Желовом… Баш овде је Фондација Моцарт обновила мултифункционално игралиште у оквиру саме завршнице акције „Сто терена за једну игру”, а 98. по реду посвећено је легендарном наставнику физичког Агатону Гају Чакајцу, који је преминуо 2019. у 82. години.
Међу четири зида фискултурне сале често је могло да се чује: „Стој право, причај мало, играј кошарку!” Нико данас неће рећи да је то изговарао Агатон. Рећи ће – тако је говорио Гајо. Заувек омиљени наставник, отац ђачког спорта у граду који је изнедрио толико кошаркашких вуковаца. Тренер златне генерације ове школе која је у периоду од 1997. до 2003. два пута донела титулу државног првака, а једном је била друга на републичком нивоу.
Врпцу су пресекли његова супруга Маргита, син Иван, директор школе Милко Иконић и градоначелник Чачка Милун Тодоровић.
„Велику захвалност дугујемо Фондацији Моцарт, која редовно организује акције у нашем граду. Обновили су чувени терен Желево, а сада и игралиште у ОШ „Вук Караџић”. Памтимо да су у време короне били велика подршка нашим здравственим установама, а и данас су једни од највећих донатора у нашем граду”, рекао је Тодоровић.
На отварању је, симболично, одржан јавни час физичког, а на теренима за кошарку, одбојку, рукомет и мали фудбал ученици ће наставити да чувају сећање на вољеног наставника, који је гледао и проценат шута и просек у књижици. За сваког ученика је знао коју оцену из ког предмета је добио. „То ми је посао”, кратко је одговарао Агатон Гајо Чакајц када би га питали како памти све то.
За њега је то било много више од обичног посла. Његова мисија је била да деци усади страст према овој игри, али и навику да школско звоно поштују као звук сирене. Ђаци су предмет звали пуним именом – физичко васпитање, јер на крају дана није било важно ко ће поћи стазом шампиона, него ко ће изаћи на прави животни пут. А професор Гајо је заслужан зашто у Чачку сви путеви воде ка теренима за баскет, спорту, здравом животу.
Од родне Слатине, преко Учитељске школе у Ужицу и студија у Сарајеву, па све до златног краја просветне каријере у ОШ „Вук Караџић”, Агатон Гајо Чакајац живео је за кошарку. И преносио је ту љубав на своје ученике, као и на синове Дејана и Ивана, које је редовно водио на утакмице.
Био је тренер у КК Железничар, а много значајних резултата остварио је са својим ученицима на школским и републичким такмичењима. Стварао је репрезентативце, добре ђаке и још боље људе. Урош Трипковић, некадашњи кошаркаш Борца и Партизана, памти првог учитеља кошарке колико и европско сребро које је 2009. освојио у дресу националног тима.
„Прошетао сам се мало кроз школу да се присетим прелепих тренутака из детињства. Највише сам волео физичко, посебно због Гаја, који је утицао је на то да заволим кошарку. Хвала Фондацији Моцарт на свему што ради за наш град, пуно ми је срце што деца данас имају овакве терене”, рекао је Трипковић.
Догађају су присуствовале бројне легенде града, чувени „Маршал са Мораве” Радмило Мишовић, Никола Јовановић, цео тим Борца, као и Феђа Сретеновић, кондициони тренер репрезентације Србије који је са „орловима” недавно стигао до светског сребра.
„Много ђака из моје генерације је остало у спорту. Сви смо једва чекали часове физичког због вољеног наставка Гаја. Увек нам је давао да после часа останемо у сали и још мало играмо баскет. Кошарку смо заволели због њега”, истакао је Сретеновић.
На крају јавног часа, фолклорна секција ОШ „Вук Караџић” и КУД „Бамби” извели су игру „Ој Мораво, моје село равно”, а сва деца су махала ка небу.
И ван школе, Агатон Гајо Чакајац био је поштован и обожаван од стране суграђана. Волео је дружења и кажу да је увек проналазио добро у људима. Био је посвећен породици, школи и пријатељима. Уживао је током пензионерских дана са супругом Маргитом, децом и унуцима, у свом Чачку и Слатини.
Преминуо је 21. јануара 2019. године, али сећање на њега ће заувек живети у срцима бивших и садашњих ђака ове школе, свих Чачана, љубитеља кошарке, пријатеља и породице Чакајац.
Прикупљено 200.000 динара за лечење Ђурђине Павловић
Овај јавни час имао је и хуманитарни карактер, јер је Фондација Моцарт награђивала сваки потез и постигнут поен ђака. Укупни фонд од 200.000 динара усмерен је за лечење ученице ове школе Ђурђине Павловић, која болује од церебралне парализе.
