У Фондацији Моцарт одржан Serbia AI Security Summit 2026
Скуп је на сцени театра хуманости отворен мултимедијалним перформансом са поруком да је човек увек испред машине
„Да не бисмо нестали читајте књиге, будите у позоришту, волите, губите, тугујте, радујте се и плачите, живите, певајте, спасавајте и свет и себе, разболите се, оздравите, рађајте се и умирите, и поново… па тек онда питајте машину да ли сте смели, шта је то било, и да ли је било добро. Добро дошли на самит о сајбер безбедности, деепфаке преварама и заштити интегрисаних система. Павићева принцеза Атех је изгубила лице. Ми смо овде да осигурамо да, у рату алгоритмима, наша лица, наши подаци и наша критична инфраструктура остану – наши”. Овим монологом младе глумице Александре Вулановић свечано је на сцени театра хуманости Фондације Моцарт отворен Serbia AI Security Summit 2026.
Порука је испраћена АИ генерисаним видеом са адатираним фрагментима из „Хазарског речника” Милорада Павића, књиге о давним временима, али заправо свевремене. Снагом уметничког израза, Павићева прича из прошлости метафорички је осликала нашу дигиталну садашњост и направила симболичан увод у форум на ком се дискутовало о безбедности вештачке интелигенције.
„По први пут имамо технологију која може бити наш заштитник, али и веома моћно средство напада. Питање више није да ли ћемо користити вештачку интелигенцију. Питање је да ли ћемо је уводити стихијски, без сагледавања последица или у оквиру јасних правила“, поручио је проф. др Зоран Кековић, директор Центра за анализу ризика и управљање кризама (ЦАРУК), у свом уводном излагању.
Самит је, уз учешће државних институција, Делегације Европске уније у Србији, академске заједнице, привреде, регулаторних тела, безбедносног сектора и стручне јавности, одржан у циљу успостављања јасне границе између технолошког напретка уз коришћење вештачке интелигенције и очувања стабилности пословања и државе. Поред регулаторних тема, самит је обухватио и панеле о сајбер претњама, деепфаке технологијама и корпоративној безбедности.
Човек је ипак најважнија карика
У оквиру панела „Корпоративна безбедност, АИ и отпорност критичне инфраструктуре и ланаца снадбевања”, који је модерирала др Јелена Марковић, извршна директорка Дирекције корпоративних послова у компанији Моцарт, учесници су понудили одговоре на кључно питање – шта се заиста дешава када систем стане или успори?
Панел је отворио Горан Вучетић, Цоунтрy Манагер у компанији Моцарт, вечитим, а данас никад алармантнијим питањем – да ли АИ управља временом и фокусом, или ће људи задржати контролу над временом? Горан је подсетио да у ери где алгоритми доносе одлуке у милисекундама, губитак људског фокуса и лоше управљање временом нису само менаџерски пропуст – они постају безбедносни ризик.
Панел је затим покренуо важна питања. Како АИ мења игру? Да ли човек остаје најважнија карика или губи примат? И најважније од свега – како ћемо наставити да радимо ако се сруши све око нас? На ове теме су са модераторком Јеленом Марковић дискутовали Ранко Чејовић, директор Сектора корпоративне заштите Електромреже Србије, Бојан Томић из Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Владимир Мићић, директор Сектора за безбедност Ерсте Банке и Вера Божић Трефалт, експерт и лидер у области безбедности и здравља на раду.
„Зависност наших система није се смањила. Напротив, имплементацијом комплексних АИ модела, она је постала експоненцијално већа, а каскадни ефекти потенцијалног инцидента су бржи и разорнији него икада пре”, истакла је Јелена Марковић и закључила:
„Човек мора остати најважнија карика, али само ако је едукован, свестан и законски подржан. Планови на полицама нас неће спасити од проблема и прекида рада система. Спасиће нас само брза, одлучна и стратешки вођена акција од стране човека”.
Самит је завршен онако како је и почео, у духу театра хуманости у ком је одржан – наступом „српског Бочелија“, суперталентованог младог тенора Немање Црнатовића који не види, али гледа срцем и пева душом.