Сви за једног, Кари за свој Пирот
Омладински стадион добио модерну кошаркашку оазу, а на стотине Пироћанаца овацијама поздравило селектора Србије
Пирот’с он фире – Кари се вратио на место успеха, а ватромет емоција обасјао је небо над Омладинским стадионом који је пре неколико година понео име једног од најтрофејнијих тренера на свету. Терен „Светислав Пешић“ поново је заблистао у пуном сјају, у краљевско плавој боји која је кроз Моцартову акцију „Сто терена за једну игру“ изнова подсећала зашто је кошарка постала део нашег националног ДНК.
На плавим теренима се претходних година градила „кућа славних“ српског баскета, а Кића, Дуда, Паспаљ, Даниловић, Сале Национале и на десетине других легенди наше игре под обручима добило је баш овакав плави терен у највећој акцији за развој кошарке у Европи. Кари је желео да се и Пирот нађе на овај мапи, а на стотине суграђана дочекало га је овацијама.
„Пироћанци, како се каже, сви за једног, један за све или један за сви“, питао је водитељ програма, чувени коментатор Слободан Шаренац.
Селектор је подбацио лопту старијим пионирима КК Пирот и КК Ниш и игра је могла да почне. Као и нова ера овог прелепог кошаркашког храма.
„За наш град је ово много значајно, али је још значајније за целу земљу. Желим да честитам Фондацији Моцарт на овој фантастичној акцији која је трајала годинама, јер читава Србија сада има нове или обновљене терене. Поносни смо на наш Омладински стадион, али и на овај модеран терен. Сигуран сам да ће ово бити велика мотивација за дечаке и девојчице да се баве спортом“, поручио је селектор Србије који је баш на овом стадиону направио прве кораке.
Од 1984. до 1987, Пешић је водио млађе репрезентативне селекције и већ тада је могло да се наслути да ће ова каријера имати златан пут. Освојио је кадетско и јуниорско европско првенство и почео да прави „беле харлемовце“ – Рађу, Кукоча, Дивца, Ђорђевића...
Доктор кошарке почео је да прави и рецепт за победе над Американцима и светске титуле... А све је увек почињало у Пироту.
„Ја сам прве кошеве дао баш на овом стадиону. Ово је био терен на коме нисмо тренирали два пута дневно као што се то ради данас. Имали смо само један тренинг дневно. Али је он трајао цео дан. Свет се много променио, као и приоритети младих. Настава физичког васпитања би требало да буде сваки дан, као у моје време. Читав дан смо проводили напољу или смо тренирали у клубовима, секцијама... А тога данас више нема. Да би нам деца остала здрава, морају да се баве неким спортом. Уопште није важно да ли ће бити најбољи на свету, али нека се баве спортом“, закључио је Пешић.
Европско злато с Немцима 1993. и Југославијом 2001. били су само загревање за чувени Индијанаполис 2002. Цела нација ноћима није спавала због оних мечева са Американцима и Аргентинцима, због тројки Пеђе Стојаковића, Милана Гуровића, закуцавања Влада Дивца, финти Дејана Бодироге... Кари није правио играче, он је стварао богове кошарке. И то деценијама. И нема намеру да стане ни после 40 година.
После светског сребра у Манили и олимпијске бронзе у Паризу, са „орловима“ полеће ка европском трону. А његови Пироћанци му већ спремају дочек. Зна се где.
„Србија је земља кошарке, а Пирот град кошарке. И то захваљујући селектору Светиславу Пешићу, који је пронео име Пирота у свету и зато се овај стадион данас зове по њему. Сада имамо и потпуно нов кошаркашки терен и надамо се да ће га што више деце свакодневно користити“, нагласио је градоначелник Пирота Владан Васић.
Ова спортска оаза поново блиста у пуном сјају, за нове генерације попут оних из Бормија, Истанбула, Индијанаполиса, Маниле, Париза...
Хуманитарни меч
Част да први закораче на плаву подлогу имали су најмлађи кошаркашки ученици који су показали вештине у мини-баскету, а потом и талентоване кошаркашице, као и екипе у баскету 3џ3. Старији пионири КК Пирот и КК Ниш одиграли су ревијални меч хуманитарног карактера, а Фондација Моцарт је издвајала средства за сваки кош и асистенцију и на крају донирала 300.000 динара Удружењу за помоћ ментално недовољно развијеним особама у Пироту.