Прве књиге за велике снове малих сањара
Пројекат Фондације Моцарт за подршку првим књигама злата је вредан, поручила Мирјана Бобић Мојсиловић
Да ли још увек памтите приче које су вам читали пред спавање? У времену брзих садржаја и свеприсутних екрана, читање деци добија на значају можда више него икада раније, јер постаје оаза драгоцених тренутака пажње, присутности и повезивања. Управо то је била тема панела „Зашто је важно читати деци“ у Фондацији Моцарт, одржаном у оквиру пројекта подршке неафирмисаним ауторима „Моја прва књига“, који ова фондација реализује са Удружењем књижевника Србије. На панелу су говорили они који стварају и подржавају дечју књижевност, свако из свог угла – Јелена Урем, педагог и ауторка књиге „Кад ти сан покуца на врата”, Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије, и Милутин Ђуричковић, професор, писац и оснивач Института за дечју књижевност. Догађај је отворила специјална гошћа Мирјана Бобић Мојсиловић, књижевница чије нас приче подсећају колико су емоција, искреност и разумевање важни у сваком животном добу.
„Мислим да је пројекат Фондације Моцарт „Моја прва књига“ злата вредан. Подржати тако важне ствари као што су књига, читање и писање, заслужује дубоки наклон. Још је лепше што им је у овом пројекту партнер Удружење књижевника Србије, а најлепше што нас је овде окупила једна књига за децу, ауторке Јелене Урем. Подршка ауторима који своје слободне време, своју енергију и своју страст троше стварајући неку лепоту јесте догађај само по себи. Увек ћу подржати људе који нешто пишу, а можда немају коме то да кажу“, истакла је Мирјана Бобић Мојсиловић.
Мира је истакла да су књиге важне јер ангажују дечју машту и креативност, подстичу их да замишљају и стварају слике у глави, за разлику од пуког гледања у екран. И сама је неуморно читала својој кћерки кад је била мала и верује да је то у великој мери допринело да постане особа каква је данас.
Управо тиме се водила и ауторка Јелена Урем када је осмишљавала и писала књигу за децу „Кад ти сан покуца на врата”. Ова педагошки осмишљена прича подстиче развој емоционалне писмености, самопоуздања и унутрашње мотивације код деце. Кроз једноставне, али дубоке поруке, учи децу како се жеље обликују, како се негују и да се остварују кроз стрпљење и мале кораке. Књига циљано указује детету да је његово унутрашње биће важно, да његове жеље имају смисао и да је храброст да им се отворе врата први корак сваке велике приче.
„Реч која најбоље описује читање је машта. Дете кроз машту успева да се уживи и доживи причу и да упозна себе на најбољи начин. Довољно је прочитати једну страну, посветити читању пет минута јер ће се дете у тим тренуцима осетити вољено, сигурно и емоције које се у том тренутку пробуде су веома важне за даљи развој деце“, поручила је Јелена Урем.
На панелу је било речи и о самом процесу и изазовима настанка књига за децу, значају улагања у дечју литературу и због чега је важно подржати такве пројекте. Говорило се и о значају дечје књижевности за друштво, о томе где се она налази данас у односу на некада, али и значају пројекта „Моја прва књига” којим се пружа платформа неафирмисаним ауторима.