Одржана премијера представе „Рејтинг тајм“ Дарка Бајића у Театру Хуманости
Представа рађена у продукциији Фондације Моцарт
У времену када се готово све мери бројкама, кликовима и виртуелним оценама, једна позоришна премијера успела је да учини оно што је данас најтеже – да публику заустави, подстакне на размишљање и пробуди емоцију. У Театру Хуманости Фондације Моцарт премијерно је изведена представа „Рејтинг тајм“, са редитељским потписом Дарка Бајића, настала у продукцији Фондације Моцарт. Након премијерног извођење представа је показала да њен прави рејтинг не одређују алгоритми, већ утисци које публика носи са собом по изласку из сале.
На сцени су ову актуелну и снажну причу оживели глумци Ана Франић, Срђан Карановић, Тамара Шустић и Дарија Вучко. Настала у продукцији Фондације Моцарт, а по тексту Мирјане Ојданић представа „Рејтинг тајм“ не оставља публику равнодушном, већ је позива да размишља, преиспитује и осећа. Редитељ Дарко Бајић истиче да је представа настала из потребе да се проговори о времену у којем су традиционалне вредности уступиле место новим, често наметнутим критеријумима успеха и прихваћености.
„Разорени систем вредности, у времену глобализације и транзиције заменио је рејтинг, који као некакав безимени врховни судија на друштвеним мрежама и медијима успоставља не само нове вредности већ има злослутну намеру да успостави вредности наших живота.“
Кроз две повезане приче смештене у савремени Београд, „Рејтинг тајм“ прати људе који покушавају да задрже сопствени глас унутар система који од њих тражи послушност. На крају, како објашњава Бајић, представа постаје слика света у коме граница између истине и лажи, стварности и режије готово нестаје, остављајући публици важно питање – да ли смо успели да сачувамо аутентично искуство за будуће генерације.
Да је управо дијалог са публиком оно што позоришту даје смисао, сматра и глумица Ана Франић, која верује да права вредност представе почиње тек након спуштања завесе.
„Волим кад год се говори о некој представи, значи да је имало о чему да се говори, најгоре је када се о некој представи ћути. Позориште увек постоји у сећању оних који су га гледали, то није наснимљено на траци, тако да се надамо да ће публика после ове наше представе причати, доћи поново да погледа.“
Она посебно истиче значај хуманитарног карактера Театра хуманости Фондације Моцарт и чињеницу да уметност може бити и начин да се помогне другима.
„Ви сте спојили лепо и корисно, а једини и прави суштински смисао је у давању јер постојимо онолико колико дајемо. Јако ми је жао што децу морамо да лечимо СМС порукама, али лепо је када спојимо са једне стране оне којима је помоћ потребна, а да са друге стране добију нешто лепо за узврат. И онда ми као позориште учествујемо у једној лепој хуманој мисији.“
За глумца Срђана Карановића, премијера је била потврда једног складног и инспиративног процеса рада, чији су резултати већ препознати и од стране публике.
„Најлепше је када се посао заврши и будемо задовољни. Ја јесам задовољан јер смо имали један леп процес стварања, чак и сувише лаган. Публика је лепо реаговала и врло смо задовољни са постигнутим.“
Ипак, како каже, најважније је оно што публика понесе са собом након представе.
„Најбоље је да размишља, да нам добацује своје утиске. Данас све мора изгледа да буде рејтинг, а ја се надам да има довољно провокативних тема за публику и да је најбоља реклама од уста до уста.“
Карановић није крио задовољство ни због сарадње са Фондацијом Моцарт и концептом Театра Хуманости, за који сматра да би требало да послужи као пример и другима. Емоцију као најважнији елемент представе посебно наглашава глумица Тамара Шустић, која истиче да јој је играње у овом комаду донело посебну испуњеност.
„Јако сам срећна јер играм у једној доброј представи, испуњена сам и сваки пут ће ми бити радост да играм ову представу.“
Према њеним речима, управо способност позоришта да пробуди емпатију и врати публику сопственим осећањима чини ову представу посебно важном.
„Ово је једна емоција и сви који су је до сада погледали су изашли са неком емоцијом. Мислим да је важно да позориште данас буди емпатију и емоције јер мало заборављамо на њих. Представа говори о неким истинама о којима данас слабије причамо и зато мислим да је важна јер је искрена и пуна емоција.“
Сличан утисак дели и глумица Дарија Вучко, која премијеру види као врхунац једног пажљиво грађеног и интимног процеса.
„Драго ми је што је тај неки наш интимни и нежни процес пун љубави доживео свој врхунац и што смо то поделили са публиком. За добар рејтинг у позоришту је важно оно са чим публика изађе након представе из сале, а мислим да је публика главна за наш рејтинг.“
Једна СМС порука - једна карта
У театру хуманости Фондације Моцарт у Цара Душана 35 на Дорћолу улазница је једна хуманитарна СМС порука. Овог месеца за све представе на репертоару театра хуманости је порука за лечење Елене Николић 1901 на 3030. Све додатне информације можете наћи на инстаграм профилу Фондације Моцарт.