Најлепши дочек за Аврамовића приредили основци из његове школе у Чачку
Хвала Фондацији Моцарт што је организовала дивну акцију за време Мундобаскета и што је прва донација отишла баш мојој основној школи
Кажу да у Чачку испод сваког камена можеш да нађеш неког шутера. Али не и таквог крадљивца лопти. Чувена је и изрека да добри шутери перу руке у Морави. У дворани Борца крај ове реке, један локални кошаркашки мангуп летос је тренирао на 35 степени да би изборио место у репрезентацији на Светском првенству. Вратио се у родни град са сребром око врата и осмехом дугим као историјат чачанске кошарке. Дочек му је приређен на Градском тргу у Чачку, а сутрадан и у школи коју је похађао.
„Алексааааааааааа“, заорило се у ОШ „Милица Павловић“ када се Аврамовић појавио да уручи донацију у склопу акције Фондације Моцарт „Сваки поен вреди више“. Опрема и спортски реквизити стигли су у фискултурну салу у којој је Драган Кићановић некада цепао мрежице, а данашњи основци скандирају ново име. Име човека који је прославио школу, град, шумадијску харизму...
Да су се у традиционалној хуманитарној акцији бројале украдене лопте и лудачки потези, а не поени и тројке, овај момак би сам донео милионе у фонд за развој школског спорта. У тимској игри „орлова“ и Фондације Моцарт прикупљено је 1.913.000 динара, а Аврамовићу је, као капитену баскет еуфорије, припала част да уручи прву донацију. И то својој школи.
„Свима ћу вам потписати аутограме, свима!“, покушавао је Алекса да се прогура до фискултурне сале.
хттпс://њњњ.инстаграм.цом/п/ЦџНцХсЈспу0/?утм_соурце=иг_њеб_цопy_линк&игсхид=МзРлОДБиНЊФлЗА==
У холу школе урамљене су слике славних спортиста који су седели у овим клупама, а редослед иде овако: Кићановић, па Аврамовић! Говорио је легендарни Кића: „Лакше ми је да играм против СССР-а него да добијем баскет на Желовом“, а Алекси је јуче било теже да се провуче кроз гомилу деце, него да чува Шаја Гилџуса.
„Колико има деце у школи? Више од 1.000? Одлично, вечерас потписујем, па шаљем свима“, пет пута је поновио локални херој наставницима у зборници, а онда се присетио ђачких дана са учитељицом Весном, разредном Тањом...
„Сећаш ли се која ти је била омиљена ваннаставна активност?“
„Веронаука“, као из стопа је одговорио Алекса, а наставница му је показала слику са хора. „Па да, одувек сам волео да певам“.
Деца су му отпевала „Весели се српски роде“, а осмех у овом вртлогу емоција није силазио са лица. Најшири није био ни на балкону у Београду, ни на Градском тргу у Чачку, већ на селфију са децом из ОШ „Милица Павловић“.
„Ово је феноменалан осећај, хвала вам предивна децо! Школски период је најлепши у животу, памтим сваки тренутак и много сам срећан што сам опет овде. Хвала Фондацији Моцарт што је организовала ову дивну акцију за време Мундобаскета и што је прва донација отишла баш мојој школи“, поручио је на крају Аврамовић.