Моцарт обновио сто терена широм Србије!
Фондација Моцарт стоти терен реновирала у години великог јубилеја, стогодишњице кошарке у Србији и посветила га српској „учитељици живота“
Сто година ова лопта тапка кроз Србију, а сто терена за једну игру обновио је Моцарт у склопу највеће акције за развој кошарке у Европи! Кића, Дуда, Кари, Паспаљ, Даниловић, Сале Национале и на десетине других легенди наше игре под обручима добило је своју звезду на чувеној плавој подлози, која симболизује кошаркашки „њалк оф фаме“. „Плави“ шампиони поставили су темеље земље кошарке, а на плавим теренима се претходних осам година градила „кућа славних“ српског баскета. Од Апатина до Прешева, кроз 52 града и многих мањих места, све до Републике Српске, та краљевска плава ушла је у крв неким новим златним и сребрним генерацијама, али и изнова подсећала на то како је кошарка постала део нашег националног ДНК.
Фондација Моцарт стоти терен је обновила у години великог јубилеја – стогодишњице кошарке у Србији. Пре тачно сто година је прва лопта за баскет стигла у нашу земљу, а ново игралиште на Врачару симболично је отворено убацивањем сто лопти на терен, на дар клинцима са Чубуре.
Од првог подбацивања 2015. у Зрењанину и скандирања „ми имамо нашег бога“ у част Дејана Бодироге до 100. реновираног игралишта које је посвећено њеном величанству - српској кошарци, једна ствар се није мењала – осећај поноса који су све звезде имале када би у родном граду терен понео њихово име. Често су говорили да им је то највећи трофеј у каријери. И неретко је то био онај исти кош на који су први пут у животу шутнули.
Од мањих игралишта широм Србије, до култног Желовог, Калиша или Ранча, асови српске и југословенске кошарке пресецали су врпце и остављали мотивационе поруке за неке нове клинце.
Говорио је Кићановић да је теже добити екипу са Желовог него СССР. Сале Ђорђевић је бежао од куће на чувени Ранч, а уз речи „мир у глави и ватра у срцу“ омладина данас вежба тројке у последњим секундама. „Кошарка је љубав“, поручио је Жарко Паспаљ на месту где момци са Звездаре славе победе своје екипе уз песму „Сад си узео трофеј...“ Мока Славнић је рекао Дорћолцима да је све ово само игра, а Даниловић екипи из блокова „Џаба сва прича овог света, ако својим примером не повучеш остале да ураде нешто“....
„Пораз је најбоља мотивација“, говорио је често покојни Дуда Ивковић, а у част легендарног тренера обновљен је терен одмах поред „Арене“. Од те емотивне вечери, када је Жељко Обрадовић пресекао врпцу, мрежице нису престале да се тресу на сада већ култном београдском игралишту.
У склопу акције обновљено је пет мултифункционалних терена – у Крушевцу, Бањалуци, Чачку и у Билећи, где је приређен спектакуларан дочек одбојкашици Тијани Бошковић. Отворени су терени Марининим „краљицама“, златним момцима, као и многим члановима сребрних генерација... На церемонијама се орило „Играј и победи“, ТХЦ је певао уз бакљаде, цео Земун је славио свог локалног хероја Новицу Величковића уз речи „То је онај дечко што је кидô кад нико није смео. Значи Земун, значи Новица“. Игор Ракочевић је поручио младима да се кроз трње стиже до звезда, Стефан Јовић Нишлијама да је свет леп када сањамо, а Марко Гудурић је комшијама из Прибоја оставио поруку „Ако те твоји снови не плаше, онда нису довољно велики“. Василије Мицић је желео да на графиту крај терена у Краљеву пише „Буди свој и ради у тишину“, а Владимир Лучић је мотивисао клинце са Вождовца речима „Ако има воље, има и начина“...
Компанија Моцарт, која је друштвено одговорни рад ове године наставила кроз Фондацију Моцарт, имала је велику вољу, а пронашла је и начин да за осам година комплетно обнови чак сто терена за највољенију игру нације. Са сивог бетона иза зграде се стиже и до НБА, а улични баскет се данас игра на теренима који су кроз акцију из кошаркашких уџбеника добили нови, краљевско плави сјај. У част српске краљице игара.
На крају акције поставља се само једно питање.
Хоће неко на баскет?
