Моцарт авион – од идеје до реализације
Двадесет четири сата из сна
Светско првенство је обележило ову годину – што припремом, организацијом и убеђењима о што бољем пласману пре самог догађаја, што општом еуфоријом и навијачком атмосфером током утакмица, што препричавањем, вером у будуће победе.
Пут једне идеје од настајања до реализације је често трновит и колико год наше замисли могу да делују сјајно, на крају успех и остварење зависе од добре анализе, плана и организације. Нису све сјајне идеје постале сјајни догађаји, али у наш маркетиншки тим никад не сумњамо. Још једном су показали зашто је Моцарт лидер на тржишту.
Посебна прилика је захтевала и посебне мере, па су и они одлучили да направе још један Моцарт спектакл.
Од 1. априла до 31. маја, па од 1. септембра до 31. октобра, дакле 122 дана, трајало је такмичење „Погоди највећу квоту“ у којем победник није био један, већ смо добили чак 122 победника, а награда вероватно остварење многих „дечачких снова“ – присуство на мечу Бразил – Србија на Мундијалу у Дохи.
Сваки дан је био нова прилика. Прилика да отпутују у Катар. Да гледају утакмицу Србија – Бразил. Да буду део свеопште еуфорије. Да навијају, бодре, доживе нешто несвакидашње. Да проведу фантастична 24 сата у Катару. Делује нестварно, али се остварило за њих 122. Сваког дана је један играч добијао место у Моцарт авиону и прилику да бодри Пиксијеве Орлове на првом мечу Светског првенства. И заиста многи су о оваквом искуству могли само да сањају. Ту ускаче Моцарт, који је испунио своје обећање и обезбедио можда и најбоље животно искуство за 122 мајстора спортског клађења.
– Деловало је немогуће, чак и нама у Моцарту, када смо дошли на идеју да цео авион напунимо нашим играчима и одведемо их на меч Светског првенства Бразил – Србија 24. новембра у далеки Катар, али успели смо, потврдио је и маркетинг тим.
Као највећи изазов свакако издвајају то што је требало уклопити и организовати добитнике. Зато је све морало бити испланирано до најситнијег детаља. Организовати заједнички пут за 122 људи који се не познају, а од којих многи никад нису ни напустили земљу, па чак нису ни пасоше имали. Моцарт се потрудио да реши све те проблеме и помогне у свим аспектима како би сви добитници отпутовали и пут протекао што лакше и лепше. Колико год да су ти аспекти додатно компликовали организацију, још лепши је осећај када знамо да је баш свима пружена прилика, као и да смо некима вероватно остварили сан за који су мислили да је немогућ.
Аеродром Никола Тесла је те ноћи био почетна тачка, из које се даље ширила позитивна енергија под паролом „Србија зове“. Еуфорија се осећала у ваздуху, док су ватрени навијачи репрезентације Србије чекали лет за далеку Доху. Све их је дочекало спремно. Лет до престонице Катара, аутобус који ће победнике одвести до фан-зоне, као и превоз до величанственог Лусаил стадиона где су их чекала најбоља места за меч Србије и Бразила, што је сјајно описао Иван Иванић, Моцартов играч из Београда:
– Путовање је било сјајно. Плус што је Моцарт изабрао места која бих сам себи купио. Није могло боље, осим да можда седнемо Пиксију у крило. Било је лудо, незаборавно, мало напорно… Али нема дилеме да би умор био значајно мањи да је Србија победила. Држао би нас адреналин до краја пута. Овако је мало спласнуло. Једна егзибиција коју је тешко препричати док се не доживи.
Моцарт увек и свуда стоји уз српски спорт. Подршком националним савезима и клубовима кроз спонзорства, улагањем у инфраструктуру и отварањем школица спорта, компанија Моцарт допринела је развоју и популаризацији спорта, а кроз ову наградну игру је наставила да ради на томе.
Поред играча – победника у овој наградној игри, на пут смо повели и више од 30 наших запослених. Потрудили смо се да и ту буде представника и колега из сваког сектора. Неког су иновативни предлози одвели на пут, неког срећа... Свакако, ни Моцарт тим запослених није могао да сакрије одушевљење и за све њих је ово био фантастичан доживљај, који ће дуго препричавати. Тим билдинг у 24 сата из сна. Потрудили су се и да обиђу и истраже Доху и упију атмосферу што више могу уз општу еуфорију и навијање.
Осим сећања за цео живот, путницима ће успомене остати и у телефонима. Сви су се трудили да на фотографијама ухвате сваки детаљ, сачувају успомену, али и што брже га пошаљу за Србију – родбини, пријатељима… а посебно активан био је Љубиша Срећковић из Мионице.
– Сликали смо се групно, снимао сам и неке делове утакмице, наше навијаче… Имам фотографију са две Бразилке, имам и слику са нашим бившим репрезентативцем Душком Тошићем на аеродрому пре повратка.
Пуни вере и позитивне енергија дошли су на велелепни стадион Лусаил. Ни у једном моменту се није клонуло духом и навијање се орило до последње секунде утакмице. На крају, разочарање није могло да се сакрије, али верујемо да нас победе тек чекају!
Опет „Србија зове", али овога пута на повратак кући. У Београд је Моцартов авион слетео практично без пртљага јер је путовање трајало 24 часа, али пун утисака који остају за цео живот.
Можда нисмо успели да остваримо сан о историјском успеху репрезентације Србије, али смо успели да остваримо нечије снове о присуствовању Светском првенству у фудбалу. Верујемо да многима ово и јесте био доживљај живота.
