Матија Бећковић на сцени театра хуманости Фондације Моцарт
„Ја ћу у фондацији Моцарт говорити своје стихове... а ви видите шта ћете“, поручио је Матија Бећковић, а публика је истог трена знала шта ће радити те вечери. Дошли су и испунили салу Фондације Моцарт до последњег места како би чули стихове чувеног академика и песника, великана наше културне сцене.
Сведена црна бина, сноп светлости, микрофон на сталку и један сточић да одложи свој шешир и торбу препуну папира са стиховима који деценијама надахњују генерације. То је све што му је било потребно. Док у једном тренутку није затражио да се упале сва светла у сали како би могао да види публику.
„Упалите светла, ја бих волео да се гледамо у очи“, рекао је и изазвао громогласан аплауз. И тако су се Матија и његова публика нашли очи у очи. Без трептаја, без даха, без специјалних ефеката. Само чиста емоција и генијалност, преточене у безвремену поезију.
Вече је отворио својом првом љубавном поемом „Вера Павладољска“, посвећеном жени за коју је рекао када ју је видео „ено моје поезије како прелази улицу.” Затим је уследила поема „Кад дођеш у било који град”, такође написана за ону „коју је морао срести”, само готово 50 година касније.
Присетио се и својих великих пријатеља, како га је Душко Радовић саветовао да напише „нешто онако, оно онако, онако некако, како ти умеш”. Евоцирао успомене са Момом Капором, са њихових путовања у Херцеговину и Црну Гору, говорио стихове поеме „Пут којег нема”, коју је посветио управо њему…
Низали су се култни стихови „Кад будем још млађи”, „Рече ми један чоек”, „Ђе рече Јапан”, „Ово и оно”… Матија је стајао за микрофоном све време, а често је и публика била на ногама како би га наградила овацијама. Много смеха, искрених емоција и понека суза обележили су у театру хуманости на Дорћолу вече поезије која је још једном показала да није „отпевала своје” већ има снагу да наџиви време и повеже генерације.
„Хвала што сте ме слушали, нисте морали”, поручио је Матија за крај у свом стилу. Као да би неко пропустио такву част.
Сезона се приводи крају
Након песничке вечери са легендарним Бећковићем, публику у Фондацији Моцарт до завршетка сезоне очекују још представе „Љубинко и Десанка” (13.јун) и „Рејитнг тајм” (17. јун). Затим следи летња пауза али у театру хуманости завеса се не спушта јер ће лето обележити припреме за велике пројекте планиране за септембар. Све информације можете наћи на Инстаграм страници Фондације Моцарт.