Када се други повуку, они крећу напред
Док се изнад шума и пешчара надвија дим, док пламен прети имањима и природи, постоје људи који не чекају да опасност прође. Они јој иду у сусрет. Са заштитном кацигом на глави, цревом у рукама и неизвесношћу пред собом, добровољни ватрогасци крећу тамо одакле други покушавају да се склоне. Не зато што морају, већ зато што верују да је помоћ човеку најпотребнија онда када је најтеже.
У данима када су пожари захватили различите делове Србије, њихова пожртвованост поново је показала колико су важни они који своје време, снагу и знање несебично стављају у службу других. Међу онима који су последњих дана били на терену били су и добровољни ватрогасци укључени у гашење пожара у Делиблатској пешчари, где је борба са ватреном стихијом још једном показала колико су у оваквим тренуцима важни свака помоћ, свака рука и сваки човек који је спреман да стане на прву линију одбране.
Управо са жељом да пружи конкретну подршку људима који непосредно учествују у заштити живота, имовине и природних добара, Фондација Моцарт упутила је донацију Ватрогасном савезу Србије, намењену потребама добровољних ватрогасних друштава.
Добровољни ватрогасци важан су део система заштите и спасавања, а њихов ангажман у ванредним ситуацијама често подразумева дуготрајан и исцрпљујући рад у изузетно захтевним и ризичним условима. Када се нађу пред ватром, нема много времена за размишљање. Ту су дим који отежава сваки удах, висока температура, непредвидив смер ветра и борба да се пламен заустави пре него што однесе још више. На питање шта заправо значи бити добровољни ватрогасац, Душан Јовановић командир Добровољно ватрогасног друштва Матица из Земуна се најпре осмехне. Каже да је тешко пронаћи довољно речи за одговор, али да би све ипак могло да стане у једну једноставну реченицу да су то хумани људи великог срца, који себе несебично дају и не траже ништа заузврат.
„Ту смо када је најтеже и увек смо спремни свима да помогнемо. Апсолутно нас не занима ко је које националности или вероисповести, јер смо ту за све. Сви су људи исти, сви су вредни и ту смо да помогнемо нашим суграђанима, да заштитимо њихове животе и имовину“, истиче командир Јовановић.
Борба са ватром, додаје, далеко је од једноставне. Она захтева снагу, енергију, концентрацију и спремност да се издржи онда када су услови најтежи. После дугих сати на терену, када се умор увуче у сваки покрет, остаје само једна мисао – да ватра мора бити заустављена и да иза њих неко мора остати безбедан.
„Када се све сабере, борба против пожара на терену јесте тешка и изискује много снаге, енергије и концентрације, али оно што је најбитније јесте да ни у једном тренутку не остајемо са питањем да ли треба или не треба наставити борбу. Лица људи којима помогнемо увек нас подстичу да будемо још јачи, издржљивији и спремнији за сваку наредну борбу“, каже Душан.
А међу ватрогасцима, без обзира на границе, удаљености и различите униформе, постоји нешто што је тешко објаснити онима који никада нису осетили тежину тог позива – посебно братство.
„Ватрогасци су један посебан слој друштва. Није битно где се налазимо, у којој држави или на ком континенту – два ватрогасца када се нађу, увек су спремни да помогну један другом и да посвете време и пажњу један другом. То је неко посебно братство које могу да разумеју само ватрогасци“, додаје он.
Ватрогасни савез Србије данас окупља више од 400 добровољних ватрогасних друштава и више од 4.000 добровољних ватрогасаца, распоређених у градовима, селима и насељеним местима широм земље. Управо због њихове широке мреже и спремности да се одазову тамо где је помоћ потребна, подршка њиховом раду има посебан значај.
Председник Ватрогасног савеза Србије Драган Ћапин истакао је да је помоћ Фондације Моцарт од великог значаја за добровољна ватрогасна друштва.
„Донација Фондације Моцарт су средства која нама много значе. Овим путем позивам и све друштвено одговорне компаније да следе овај пример, јер су за нас ова средства од неупоредивог значаја. Годинама нисмо добијали никаква средства и ово је једна од највећих донација које су нам упућене“, рекао је Ћапин.
Он је посебно указао и на један од највећих изазова са којима се добровољна ватрогасна друштва суочавају – застарелу опрему и возила.
„Морам да напоменем да би нам највише значила донација возила, јер су сва возила која имамо стара више од 40 година и управо би нам таква помоћ била најзначајнија“, додао је председник Ватрогасног савеза Србије.
У тренутку када ватра може за неколико минута да промени нечији живот, помоћ онима који први крећу у њено срце добија посебно значење. Пожар у Делиблатској пешчари и бројне друге ватрене стихије које су последњих дана захватиле Србију још једном су подсетиле колико је танка линија између катастрофе и спаса – и колико често на тој линији стоје људи који за свој труд не очекују ништа осим прилике да некоме помогну. Зато донација Фондације Моцарт није само подршка једном савезу и његовим друштвима – она је подршка људима који бирају да буду тамо где је најопасније, како би неко други могао да буде безбедан.
Јер док се пред њима шири пламен, добровољни ватрогасци не питају коме треба помоћи. Они једноставно крећу. Некада је управо то највећи облик хуманости – имати довољно храбрости да, када је другоме најтеже, не окренеш главу, већ пружиш руку.
