Једна улазница, једна порука, милиони разлога за осмех
Одигране четири премијере представа у продукцији Фондације Моцарт
Постоје сезоне које памтимо по великим представама, снажним глумачким остварењима и дугим аплаузима. Али постоје и оне ретке, посебне сезоне које остављају траг много даље од позоришне сале – у животима људи којима је помоћ била најпотребнија. Управо таква била је сезона новог градског театра на Дорћолу – Театра хуманости Фондације Моцарт, где су се уметност и хуманост сусретале из вечери у вече, доказујући да позориште није само место емоција, већ и место наде.
Сваки долазак у ново градско позориште у Цара Душана 35 носио је са собом и племениту мисију. Једна улазница значила је једну послату хуманитарну СМС поруку за лечење Јована, Елене, Слободана, Дарије, Маријане... а свака послата порука постајала је много више од симболичног геста захваљујући Фондацији Моцарт, која је сваки прикупљени износ удвостручавала. Тако су се светла рефлектора претварала у светлост подршке, а свака представа у нову прилику да заједно учинимо добро. Резултат ове заједничке приче о хуманости јесу 5.830.000 динара прикупљених за лечење грађана, као и више од пет милиона динара помоћи намењене Универзитетској дечјој клиници Тиршова и КБЦ Драгиша Мишовић.
Током месеци испуњених врхунским позоришним остварењима, сцена театра хуманости угостила је нека од најзначајнијих имена домаће глумачке сцене, али и показала да уметност своју највећу вредност добија онда када инспирише заједништво, емпатију и веру да заједно можемо да мењамо свет набоље.
Сезону је отворила представа „Прах”, снажна и емотивна драма коју су маестрално изнели Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. У наставку су уследиле бројне вечери за памћење. Публика је са великим интересовањем пратила представу „Анђела”, у којој су главне улоге тумачили Мима Караџић, Горан Шушљик и Сташа Николић, док су „Загонетне варијације” још једном потврдиле зашто су међу омиљеним комадима позоришне публике.
Посебно место заузела је представа „Успомене Саре Бернар”, коју је својим непоновљивим талентом и харизмом обележила чувена Тања Бошковић. Велику пажњу публике привукла је и представа „Свлачење”, духовит и емотиван комад у којем су бриљирале Јелица Сретеновић и Катарина Жутић. На репертоару се нашла и снажна драма „Богојављење”, у којој су Светозар Цветковић, Милован Филиповић и Небојша Миловановић донели упечатљиве глумачке креације које су публику остављале без даха.
На сцени театра хуманости гостовале су и изузетне представе Српског народног позоришта из Новог Сада – „Заједно”, „Лутка са кревета број 21” и „Јазавац пред судом”, доносећи публици разноврсне уметничке поетике и снажне позоришне доживљаје.
Међу насловима који су оставили посебно снажан траг издвојиле су се представе „Дечије повреде”, у којој су Вук Костић и Слобода Мићаловић кроз изузетно партнерско глумачко остварење донели причу о љубави, одрастању и животним раскршћима, као и „Френки и Џони”, емотивна и духовита представа коју су маестрално изнели Слобода Мићаловић и Игор Ђорђевић, освојивши публику искреношћу и снагом својих интерпретација.
На новој градској сцени изведена је и јубиларна монодрама „Наши дани”, којом је Рале Миленковић још једном потврдио статус једног од најаутентичнијих и најзначајнијих глумачких стваралаца наше сцене. Ово извођење представљало је својеврсну круну дугогодишњег уметничког пута и сусрет публике са делом које не губи на актуелности ни после много година.
Посебну димензију сезони дале су и бројне књижевне и песничке вечери које су потврдиле да Театар хуманости није само место сусрета са позориштем, већ и са најлепшом писаном речју. Публика је са великим интересовањем пратила вечери посвећене поезији и књижевности са Мирјаном Бобић Мојсиловић, академиком Матијом Бећковићем и песником Марком Милошевићем, који су својим стиховима, причама и промишљањима стварали незаборавне тренутке блискости између уметника и публике. Посебну ноту репертоару дало је музичко вече Николе Која и бенда Гирлс, Боyс & Тоyс под називом „Како сам престао да певам под тушем” за коју се тражила карта више.
Посебно поглавље прве сезоне Театра хуманости исписале су представе у продукцији Фондације Моцарт, које су додатно потврдиле посвећеност стварању квалитетног и значајног позоришта.
Светла позорнице обасјала је прва премијера представе „Башта сљезове боје” у режији Егона Савина и маестралној изведби Небојше Миловановића. Овај сусрет књижевног класика и врхунске глумачке интерпретације донео је публици вечери пуне емоција, носталгије и лепоте. Свака карта била је помоћ Фондацији НОРБС плус која је од прикупљених средстава у сарадњи са Фондацијом Моцарт донирала медицинска средства Универзитетској дечјој клиници Тиршова.
У представи „Шпанска пита”, бриљантна женска постава коју чине Исидора Минић, Драгана Мићаловић и Ивана Зечевић, под редитељском палицом Ирфана Менсура, храбро и упечатљиво отворила је озбиљну и сложену тему. Представа је публику истовремено дирнула до суза, насмејала и подстакла на дубоко промишљање.
Свој позоришни живот започео је и комад „Љубинко и Десанка” по тексту Аце Поповића. Сјајни глумачки трио – Јанко Цекић, Александра Вулановић и Љубомир Бандовић – уз редитељски печат Горана Шушљика, створио је комедију која се вешто поиграва границама између смеха и туге, стварности и илузије.
Публику је посебно обрадовао и повратак Дарка Бајића позоришној режији. После култних остварења „Црни бомбардер” и „Сиви дом”, један од најзначајнијих аутора домаће филмске и позоришне сцене представио је комад „Рејтинг тајм”. Његова режија и адаптација текста Мире Ојданић донели су савремен, визуелно упечатљив и драматуршки слојевит комад, у којем су запажене улоге остварили Ана Франић, Срђан Карановић, Тамара Шустић и Дарија Вучко.
И док се спушта завеса на прву успешну сезону новог градског театра, остаје сазнање да је театар хуманости успео да споји оно највредније – врхунску уметност и хуманост. Сваки аплауз био је подршка, свака представа пружена рука, а свака порука нада некоме коме је била најпотребнија.
Зато ова сезона није завршена последњим извођењем. Она наставља да живи у излеченим осмесима, пруженој помоћи и вери да позориште, када му се придруже људи великог срца, заиста може да мења свет. А нови наслови чекају вас на добро познатој адреси већ од септембра када хуманост наставља да цвета у Цара Душана 35 на Дорћолу.