Фондација Моцарт и Звуци срца заједно негују празничну традицију

Дружење које је започето прошле, настављено током целе ове године

Традицију хуманости и дружења, која је прерасла у право пријатељство, Фондација Моцарт са запосленима из кафића „Звуци срца“ започела је у децембру прошле године. Јединствени локал из Чубурске 12 са Врачара, сваког последњег петка у месецу селио се на адресу Фондације Моцарт, где су Филип и Милица, осим уобичајене понуде на менију, увек имали широк осмех, загрљаје, љубав, топлину, толеранцију...

Ова насмејана и вредна екипа својом позитивном енергијом улепшала је још један петак пред новогодишње празнике и употпунила празничну атмосферу у Моцартовој централи. Као и сваког претходног петка служили су кафу, чај, лимунаду и продавали производе које ручно израђују са много љубави и оригиналности.

„Наше дружење започело је у децембру прошле године и, на обострано задовољство, настављено је и током целе ове године. Сарадња са Фондацијом Моцарт нам је изузетно значајна јер нас укључују у друштвену заједницу, пре свега наше младе са сметњама у развоју. Њима то буди мотивацију за даљи рад, похвала за њихову спремљену кафу им улепша дан” објашњавају запослени у кафићу „Звуци срца”.

„Љубав је једна лепа ствар у животу”, „Силазим због тебе са друге планете”, „Вози ме љубав”, „Ја сам херој, а ти?, „Како ти се чини овај свет?”, „Желим да сањарим” само су неки од креативних натписа на мајицама, шољама, цегерима и беџевима који се израђују у удружењу „Дечје срце”, месту где се срцем ствара и негује различитост. Симпатичне и инспиративне поруке могу се видети и свуда по Моцартовој централи, јер готово да нема запосленог који до сада није купио бар једну мајицу или шољу са препознатљивим мотивом срца.

Ствари које се раде срцем немају цену

Смештен у самом срцу Врачара, кафић „Звуци срца“ у потпуности оправдава свој назив, јер је у њему све у знаку љубави. Тим од 33 колега, од чега је њих 26 са сметњама у развоју, води рачуна о томе да се сваки гост осећа као код куће. Различитог су образовања, пола, старости и радних капацитета, али им је заједничко то што их воде чисте емоције. У свом послу максимално уживају, јер се осећају продуктивно и доприносе заједници. Кафић је јединствен и по томе што нема ценовник, већ свако оставља износ у складу са сопственим жељама и могућностима – јер вредност онога што се ради срцем не може се измерити ниједном новчаном валутом.