Борба против црног тржишта заједнички циљ регулаторних тела и одговорних приређивача игара на срећу
„Озбиљни и велики приређивачи поштују законске оквире“, поручено из Управе за игре на срећу
Развој индустрије игара на срећу могућ је само уз одговорно понашање према појединцу и друштву, а борба против црног тржишта заједнички је циљ регулаторних тела, легалних приређивача игара на срећу, провајдера и финансијских институција, закључено је на овогодишњем НеџтГен Беттинг форуму. Догађај је другу годину заредом окупио представнике државе, спорта, најутицајнијих компанија из области игара на срећу и стручне јавности. У фокусу дијалога били су приходи које ова индустрија доноси буџету наше земље, подршка спорту и заједници, али и одговорно приређивање игара на срећу, намењено искључиво пунолетним грађанима, уз борбу против сивог и црног тржишта. Пажња је посвећена и употреби најсавременијих технологија и вештачке интелигенције, као и превенцији зависности и механизмима заштите играча.
Где је данас индустрија игара на срећу у нашој земљи?
Компанија Моцарт је и ове године била део догађаја и покретач важних тема, а њени представници су кроз учешће на панелима понудили одговоре на нека од најактуелнијих питања. Александар Илић, извршни директор компаније Моцарт, говорио је на панелу „Годину дана касније – где је данас беттинг индустрија у Србији“.
Представници индустрије и Управе за игре на срећу сложили су се да раст индустрије треба да прати и доследна примена прописа и заштита корисника, као и да је решење у заједничкој борби против црног тржишта.
„Увек је важно да причамо о овим важним темама. Промене које су прошле године ступиле на снагу су много утицале на легалне приређиваче игара на срећу и може се рећи да су представљале изазов за целокупну индустрију. Комплетан сет нових закона подразумевао је и унапређење технолошких решења која ће омогућити њихову примену. Када послујете одговорно и у складу са законским оквирима и регулативама, а притом сте и лидер који тежи да поставља стандарде на тржишту, то захтева и прилично висока улагања”, истакао је Илић.
Он је додао да се на прошлогодишњем форуму говорило о значају беттинг индустрије за спорт и друштвену заједницу, а да се сад све више прича о рестрикцијама и код неких приређивача постоји јасан ефекат смањења тих улагања. Због свега наведеног може се закључити да је Србија у последњих годину дана погоршала своју конкурентску позицију у односу на регион.
Илић је истакао да су законске промене свакако успориле раст јер, иако је тржиште порасло у 2025. години, тај раст би сигурно био већи без законских ограничења.
„Просечан раст тржишта у периоду 2022–2024. био је приближно 26 одсто, у 2024. години 22 одсто, а у 2025. години је пао на 15 одсто. Поготово је успорен онлине сегмент пословања који је свим другим тржиштима генератор раста и развоја”, илустровао је Илић своје излагање конкретним бројкама.
„Дакле, иако постоји значајан раст пореских прихода од игара на срећу као резултат повећања пореза (40 одсто, вероватно највеће у историји), већ се види успоравање тржишта. Овде морамо указати на више примера где је претерана регулатива довела до смањења прихода, као рецимо у Холандији.”
На овај начин легални приређивачи постају мање конкурентни у односу на нелојалну конкуренцију из иностранства. Нелегални сајтови, за разлику од одговорних приређивача, не подлежу законским регулативама и не плаћају порезе, што отвара могућност да играчима понуде веће бонусе, уз агресивно рекламирање и промоцију од стране инфлуенсера, а за те проблеме још увек не постоје институционална решења. Приређивачи су апеловали да би то требало да буду наредни кораци у борби за одговорнију игру и уређење овог сектора.
Из Управе за игре на срећу најављено је да се ради на развоју софтверског решења које ће препознавати да ли иза страних сајтова стоји неки облик илегалног клађења и такви сајтови ће се аутоматски блокирати.
„Када је у питању илегално клађење, системи морају да буду бржи, морамо имати адекватне системе контроле. У Данској се на дневном нивоу искључи 700 сајтова. Ми апсолутно поздрављамо и подржавамо све што се ради на овом плану, као и најаву новог софтверског решења за препознавање и блокаду нелегалних сајтова. Иза таквих сајтова стоје компаније са десетинама милијарди прихода које имају конкурентску предност, улажу у јак маркетинг, ангажују утицајне инфлуенсере и тако креће круг који је јако тешко зауставити.”
Приређивачи су поручили да је игара на срећу увек било, али да је важно да буду у правном оквиру и да важе иста правила за све. Истакнуто је да малолетника нема на уплатним местима нити сајтовима легалних и одговорних приређивача игара на срећу и да фокус треба да буде на санкционисању оних који нису регулисани.
„Волео бих да у будућности имамо што више приређивача попут оних чији су представници на данашњем форуму. Показало се да сви озбиљни и велики приређивачи поштују законске оквире. Ми смо до сада поднели преко 70 кривичних пријава, али нема пријава против великих приређивача”, закључио је на крају панела директор Управе за игре на срећу Зоран Гашић.
Борба против црног тржишта – сарадња државе и индустрије
Разговор о губицима државе и индустрије због нерегулисаног тржишта, као и потребним механизмима контроле и заштите и сарадњи државе и приређивача на том циљу настављен је и у оквиру панела „Борба против сивог и црног тржишта”. Јелена Марковић, извршна директорка корпоративних послова компаније Моцарт, говорила је о изазовима које сива и црна зона стављају пред легалне приређиваче.
„Као лидери на тржишту имамо и највећу одговорност, а највише нас погађа неуједначеност услова нелегалног тржишта и легалних приређивача. Легална индустрија игара на срећу је једна од најбоље регулисаних привредних грана у Србији, која само на име накнада за одобрење и приређивање у буџет уплаћује око 150.000.000 евра годишње, док укупни порески допринос индустрије прелази 250.0000.000 евра. С друге стране, нелегални оператери немају никакве трошкове према држави, а процене показују да буџет Србије сваке године губи око 20.000.000 евра директних прихода због више од 40 нелегалних иностраних сајтова. Нелегални приређивачи улажу у агресиван маркетинг, веће бонусе и онда ми као легални константно морамо да се боримо са финансијским ветрењачама”, поручила је Марковић.
Јелена је навела и неке од иницијатива које је компанија Моцарт покренула у циљу подстицања одговорног приређивања игара на срећу.
„Ми смо као удружење урадили пројекат са Управом за игре на срећу – направили смо брошуру како да се препозна, пријави и реагује на илегално клађење. Управа за игре на срећу је препознала нашу иницијативу и заједно смо објавили материјал у штампаном и дигиталном формату.”
Друштвена одговорност као искрена побуда, а не законска обавеза
Индустрија игара на срећу данас представља значајан део економије Србије – кроз приходе од пореза и накнада, али и улагања у технологију, запошљавање и друштвену одговорност. Управо о томе било је речи на панелу „Друштвена одговорност – од донација до одрживе заједнице” који је отворио кључна питања о утицају ове индустрије на друштво, важности стратешког улагања и синергији приватног и јавног сектора.
Борјан Поповић, управитељ Фондације Моцарт, говорио је о изазовима са којима се суочавају сви који се баве друштвено одговорним радом у оквиру индустрије која често има негативан преџнак у јавности. Он је истакао да се не ради само на промени перцепције, већ и саме суштине.
„Друштвена одговорност је била наша тежња од самог старта. Како смо се развијали као компанија и привредни субјект, тако су и наша улагања у заједницу постајала све већа. Али важно је да направимо јасну разлику. Оно на шта нас закон обавезује, то је друштвено одговорно пословање, а друштвена одговорност је оно што нам налаже савест – да заједници у којој послујеш вратиш део профита”, закључио је Поповић.